Jezero Šelevrenac oaza netaknute prirode

(Šelevrenac)

Na tromeđi Krušedolskog Prnjavora, sela Krušedol i Maradika, ili mestu gde se spajaju iriška i inđijska opština, na površini od 65 hektara, prostire se jezero Šelevrenac. Netaknuta prirodna oaza, idealno mesto za ribolov, odmor, ali i šetnje, u slobodnom staništu kokošaka, pataka, gusaka, morki, paunova, srebrnih fazana, muflona, ovaca, koza, srna, vijetnamskih svinja i magaraca, u ambijentu kakav se danas retko sreće.

To je prirodni rezervat Miodraga Kostića i preduzeća "MK Grupe". Ova firma je kupujući imovinu Poljoprivredno-industrijskog kombinata "Agrounija" iz Inđije, donela odluku još 2008. godine da jezero Šelevrenac i njegovu okolinu, na oko 135 hektara, ogradi i pretvori u park prirode. Danas su na jezeru ribolovci iz Beograda, Novog Sada i okolnih sremskih gradova. Ribolovni dan košta 1.500 dinara, uz korišćenje čamaca i obećanja domaćina - da riba dobro grize. Jezero je bogato šaranom, somom, smuđem, štukom, mrenom, bandarom, crvenperkom, babuškom, deverikom... Ko u prirodni rezervat jednom dođe u ribolov, postaje ovde redovan gost.

Pored jezera su tereni za odbojku, bič-volej i fudbal, a tu je i mini-restoran sa terasom, sa koje se pruža pogled na bajkovito mesto.

Pored domaćih i divljih životinja, okolina jezera je i prirodno stanište roda, bele i crne čaplje, kormorana,golubova grmaša, ševa, vrana, lasta i kobaca. Iznenađenja - na svakom koraku.

- Jezero je nastalo osamdesetih godina, pregrađivanjem potoka i izgradnjom brane. Restoran je zatvorenog tipa, ali zato pecanje, šetnja ... sve je dozvoljeno - kaže Stevan Ibročić, upravnik rezervata.

Uz Stevana tu su još tri radnika, koji se brinu o održavanju parka, ishrani životinja, ali i opsluživanju ribolovaca sa čamcima. O gazdi Miodragu imaju samo reči hvale.

- Kole je pravi čovek. Plata uvek na vreme - priča jedan od radnika na imanju.

Na prvom koraku stiče se utisak da je to prava divljina, tu su koze, ovce, patke i guske... slobodno plivaju u kanalu, šepure se i labudovi, čuje se poj ševe, gakanje vrana... Sve deluje gotovo nestvarno.

- Životinje hranimo kao nekad, ispaša, seno, malo kukuruza. Ovde proizvodimo zdravu hranu i životinje su u slobodnom prirodnom uzgoju. Ovo je mesto za predah, odmor u prirodnom ambijentu, pravi zoo-vrt, koji privlači posetioce - objašnjava Ibročić.

Pogodno za kampove

Ovaj prirodni rezervat još je u razvoju, a firma Miodraga Kostića ima ozbiljne planove za razvoj turizma. Jezero je od Maradika udaljeno dva kilometra asfaltnog puta i pogodno je za organizovanje seminara, treninga i edukativnih kampova, ali i za jednodnevne izlete.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 04.10.2012.)