(eMagazin) Anja Bakić i Snežana Mračić (THNK Group) - Novi direktori za novo doba

Paralelni intervju: Anja Bakić, finansijski direktor
i Snežana Mračić, zamenik finansijskog direktora kompanije „THNK Group“

GARANCIJE U SVETU FINANSIJA



Snežana Mračić (levo) i Anja Bakić


Promene kroz koje domaća privreda i poslovanje prolaze najviše su odmakle i najbolje se vide u sektoru finansija. Gašenje četiri banke koje su tešku hipoteku nelikvidnosti vukle godinama, usvajanje zakona popun onoga o hipoteci, kao i najava usvajanja zakona poput onog o investicionim fondovima, ulivaju nadu da će ambijent za poslovanje kod nas uskoro poprimiti obrise kakve ima u drugim zemljama čiju razvijenost bismo rado dostigli. Dolazak stranih kompanija i ulaganje kapitala u domaće kompanije impuls je za kretanje u tom smeru. Ove promene neko mora da sprovodi i da se novim pravilima poslovne igre uspešno prilagodi. O tome kako izgleda poslovati u vrtlogu promena u Srbiji i kako im uspeva da se sa odgovornošću vođenja finansija uspešne moderne kompanije, kakva „THNK Group” svakako jeste, nose sa osmehom na licima, razgovaramo sa dve šarmantne mlade dame.

Anja Bakić je završila Ekonomski fakultet u Beogradu, smer Finansije, bankarstvo i osiguranje, a Snežana Mračić je završila Fakultet za menadžment Univerziteta BK. Početak njihovog rada u kompaniji „Tehnikom”, koja je prošle godine transformisana u „THNK Group” poklapa se sa političkim promenama u Srbiji koje su za sobom povukle značajne promene u sferi poslovanja. Anja Bakić je po završenom fakultetu počela da radi u tadašnjem „Tehnikomu” 2001. godine, a Snežana je prvo kao studentkinja na praksi a potom i kao koleginica postala član njenog tima 2003. godine.


e magazin: Koliko su vas škole koje ste završile pripremile za izazove i odgovornosti sa kojima se suočavate na poslu koji obavljate?

Anja Bakić: Fakultet pruža bazu koja vam omogućava da se snađete. Kada se posle fakulteta zaposlite u firmi, znate osnovne pojmove i ne mnogo više od toga. Veliki je propust državnog fakulteta, koji sam ja završila, što ne omogućava praksu tokom studija, dok na privatnim to nije slučaj. Sem toga, nastavno gradivo nije prilagođeno potrebama u znanju sa kojima se susrećete kada počnete da radite. Zamislite kad na fakultetu ne naučite da popunite običan virman!

Snežana Mračić: Na fakultetu koji sam ja pohađala je bilo drugačije. Pošto na fakultetu imamo obaveznu i praksu, tokom samih studija se već pripremamo za ono što nas čeka kad dođemo u firme. Ja sam praksu radila upravo u kompaniji u kojoj danas radim, a Anja mi je tada bila mentor. Osim prakse na fakultetu koji sam završila, a koji ima veoma jaku katedru za bankarstvo, pored teorijskog dela koji je neophodan, postoji nastojanje da se studentima i na predavanjima i vežbama približe stvarni problemi čije ih rešavanje u radu očekuje. Tako i ja danas, kada radim kao asistent na matičnom fakultetu, pokušavam da stvari koje radim na poslu približim studentima.


em: Nije li Vam bilo atraktivno da pokušate da se zaposlite u novim bankama, za koje se smatra da su uslovi rada veoma dobri?

AB: Birajući smer priželjkivala sam da se bavim investicionim bankarstvom ili bankarstvom uopšte. Sticajem okolnosti desilo se da sam ušla u dinamičnu kompaniju u privatnom vlasništvu o čijem nastanku, istoriji i delatnostima vaši čitaoci najbolje mogu da se upoznaju na web lokaciji www.thnkgroup.com. Samo da napomenem da smo danas verovatno širokom krugu građana najpoznatiji po „Tehnomarketima Evropa” – lancu hipermarketa tehničke robe. Danas se ne bih menjala sa prijateljima i kolegama koji rade u bankama, jer imam utisak da kompanija kao što je ova u kojoj radim pruža daleko veću slobodu. Obim posla je veoma širok, zadaci su izazovni, a mogućnost donošenja samostalnih odluka je velika. U bankama postoje jasna pravila i razrađene metodologije rada pa je manje stresa. Posao u privatnoj kompaniji je mnogo odgovorniji i stresniji, ali ako pokažete da ste vredni, sposobni i da želite da napredujete, vrata vam se otvaraju.

SM: Moj diplomski rad iz oblasti investicionog bankarstva i uspeh u ovoj oblasti na fakultetu inicirali su ponude za zaposlenje u bankama koje sam odbijala. Moram da priznam da je takav stav izazvao čuđenje kod meni najbiližih, ali se nisam pokajala što sam krenula ovim putem mada sam na fakultetu asistent upravo na bankarskim predmetima. Radi se o tome što ste u banci jedan delić i, pogotovo u početku, samo sitan šraf u velikom i hijerarhijski ustrojenom mehanizmu. Mali, efikasan i fleksibilan tim u kome radim daje mi mogućnost širokog polja delovanja, učenja i dokazivanja. Napredak, prvenstveno u znanju, mnogo je lakše ostvariti na položaju u kome se danas nalazim. Čak i u odnosu na privatne firme, ali i velike sisteme kakav je „Coca cola”, ili pak druge strane kompanije koje su kod nas poslednjih godina prisutne.


em: Vaš rad u „THNK Group” poklapa se transformacijom domaćeg poslovnog okruženja. Šta se promenilo u sektoru finansija?

AB: Najuočljivija je oštra konkurencija među bankama. „Državne” banke su ugašene, pojavile su se mnoge strane banke, nove na ovom tržištu i najslikovitije vam situaciju mogu opisati relenicom: „Ne jurimo više mi banke, nego one nas!”. Pre je bilo jako teško kupiti devize ili doći do kredita, bez obzira da li ste bili kreditno sposobni ili ne. Sada je mnogo drugačije. Banke se sada vidno bore i nastoje da makar jedan deo poslovanja kompanija ide preko njih.

SM: Svu apsurdnost poslovnog okruženja u ne tako davnoj prošlosti oslikavala je činjenica da je kompanija morala da uloži veliki napor da napravi dogovor sa poslovnom bankom umesto da se banke trude da, naravno uz interes, plasiraju sredstva koja su im na raspolaganju. Da ne govorimo o bankama koje i nisu raspolagale sredstvima, što je potpuno apsurdno – banka bez novca je kao prodavnica bez robe. Nema svrhu postojanja. U poslednjih par godina situacija se promenila, nabolje naravno. Svakodnevno dobijamo ponude za razne oblike saradnje od raznih banaka. Činjenica je da smo i mi porasli u ovom periodu pa smo bankama posebno zanimljivi prvenstveno kao trgovci koji imaju tehničku robu atraktivnu za najšire slojeve stanovništva kojima žele da plasiraju kredite.


em: Ispričajte nam primer koji govori o promenama u finasijskom sektoru u posldnjih par godina.

SM: Mislim da su akreditivi dobar primer. Naše uvozno poslovanje se dosta bazira na „dokumentarnom akreditivu”, koji predstavlja mogućnost plaćanja i odloženog plaćanja prema ino-partnerima. Na fakultetu sam učila o njemu i prilikom obilaska firmi pitala kako se primenjuje. Gledali su me „bledo”, a to je bilo pre samo 4 godine, i radilo se upravo o firmama koje su radile spoljnu trgovinu. Neposredno pošto sam se zaposlila u „THNK Group” postavio se zadatak da obezbedimo akreditiv kao način obezbeđenja odloženog plaćanja prilikom saradnje sa kompanijom „Samsung”. Anja i ja smo počele da zovemo banke jednu po jednu, od kojih bismo dobijale odgovore kao što je: „Akreditiv, da, to je postojalo pre desetak godina”. Tokom devedesetih, iz razumljivih razloga, taj proizvod praktično nije ni postojao u ponudi naših banaka. I tako, idući od banke do banke, u jednoj smo naišle na bakicu od šezdesetak godina koja se sećala načina na koji su akreditivi funkcionisali. Bukvalno smo zajednički učile kako da ga ponovo primenimo.

Na kraju razgovora, naše sagovornice su istakle da na svu sreću nisu doživele vreme hiperinflacije i poslovanja pod sankcijama, o čemu su slušale od kolega. Vreme sadašnje donosi normalizaciju poslovanja u finansijskom sektoru u Srbiji. Kao dokaz toj tvrdnji ponosno kažu da umesto avansnog plaćanja robe koju su ne tako davno tražili ino-partneri, danas nije, naravno uz snažnu podršku banaka koje su postale priznate na inostranom finansijskom tržištu, problem obezbediti kreditnu liniju ili odloženo plaćanje. Time se pred finansijski sektor firmi stavlja novi zadatak – da dobrim planiranjem i traženjem najpovoljnijih finasijskih aranžmana utiču na troškove poslovanja i doprinesu njihovom smanjivanju, a samim tim i poslovnom uspehu kompanija.


em: Svedoci smo toga da banke gotovo svakodnevno izlaze pred građane i privredu sa ponudom novih proizvoda.

AB: Nama je sve što banke nude veoma interesantno i sa pažnjom pratimo pojavljivanje novih proizvoda na tržištu. Naš računovodstveni sistem bez problema prihvata svaki novi proizvod i, kao kompanija čija je osnovna delatnost maloprodaja tehničke robe, pozdravljamo svaku akciju koja građanima daje veću kupovnu moć. Pri tom nema nikakve razlike u tome da li radimo sa jednom ili koliko god banaka, ukoliko su ponude za saradnju povoljne. U našim maloprodajama otvorena su kreditna odeljenja koja su, u saradnji sa bankama, na usluzi građanima.

Piše: Miloje Sekulić
www.emagazin.co.yu