"Niskobudžetni" alati poslovne inteligencije

(Foto: everything possible/shutterstock.com)

Otkada je sveta i veka rukovođenje je posao koji nosi sa sobom određen stepen rizika. Rizik je obrnuto proporcionalan količini informacija neophodnih da bi se donosile odluke. A opet, da bi informacije bile od koristi one moraju biti kvalitetne i pravovremene. Od svog nastanka informacioni sistemi imaju zadatak da obezbede rukovodstvu takve informacije, a poslednjih desetak godina na sceni su specijalizovani softveri čija je isključiva svrha podrška odlučivanju srednjeg i višeg rukovodstva. Njih zovu alatima poslovne inteligencije (BI- Business Inteligence), a cilj im je da objedine veliki broj poslovnih transakcija u prilagodljive, precizne i pravovremene izveštaje iz kojih se lako može ispratiti poslovanje jednog ili više preduzeća u dužem vremenskom periodu.

Iako se ovakva rešenja ponekad nude i malim preduzećima, iskustvo IIB-a je da prave efekte uvođenja ovakvih softvera možemo videti tek u srednjim i velikim preduzećima. Uspostavljanje rešenja poslovne inteligencije sastoji se iz dva dela: izrade skladišta podataka, koja objedinjava višegodišnje evidencije, i pravljenja različitih izveštaja za praćenje poslovanja... Prvi deo uspostavljanja je veoma sličan, ma o kom dobavljaču se radi; način na koji će biti izrađeno skladište podataka u najvećoj meri diktira tehnologija na kojoj je zasnovano rešenje poslovne inteligencije.

Kada se dođe do izrade izveštaja, često se kupcu daju odrešene ruke. Kaže se: "Svaki je kupac specifičan, pa u skladu sa tim dostavite nam zahteve za izradu izveštaja koje želite". Iako je ovakav nastup prema kupcu korektan, u pozadini leži zamka koja često rezultira manjkom informacija, a viškom izveštaja. U praksi, korisnici ili ne znaju ili ne umeju na pravi način da prenesu konsultantima dobavljača kakvi su im izveštaji potrebni, a konsultanti nažalost vrlo često ne žele da preuzmu odgovornost da te zahteve koriguju i uobliče. Ovakav pristup utiče na vreme angažovanja, a samim tim i na ukupne troškove projekta koji mogu da dostignu astronomske iznose, a da pritom nemaju pokriće u kvalitetu informacija koju treba da ponude.

Iskustvo preduzeća IIB govori da se izveštaji dele na standardne i specifične. U skladu sa tim, izašla je nova verzija UPIS.API, rešenja poslovne inteligencije koje predstavlja funkcionalnu nadogradnju ERP-a UPIS.Net. Ono u sebi već poseduje standardne izveštaje, nastale na osnovu višegodišenjeg iskustva u implementaciji informacionih sistema u preduzećima različitih tipova delatnosti, a koji obuhvataju prodaju, nabavku, skladišno poslovanje, finansijske analitike... Standardni izveštaji su dobra osnova za izradu specifičnih izveštaja, koji u većini slučajeva predstavljaju njihovu malu modifikaciju.

Sa druge strane, standardni izveštaji mogu poslužiti za uvid u mogućnosti alata i lakše dolaženje do ideja za nove izveštaje. Time je za izradu izveštaja potrebno manje vremena, a troškovi uvođenja značajno su manji i ovakvo rešenje postaje prijemčivo većem broju korisnika. "Niskobudžetni" alat, zasnovan na ovim principima, obezbeđuje kvalitetne i pravovremene informacije što značajno olakšava rukovodstvu uvid u poslovanje i donošenje poslovnih odluka. Treba još dodati da za većinu preduzeća i osnovne izveštaje nije potrebno kupovati dodatne licence industrijski standardizovanih i naširoko poznatih BI platformi. Potreba za njima se javlja tek porastom količine podataka i specifičnosti zahteva. Ovim se obezbeđuje postepeno uvođenje i investiranje "baš onoliko koliko treba", a posledica je dvostruka štednja: niža cena uvođenja rešenja poslovne inteligencije i uštede koje se postižu nakon što se ovakvo rešenje uvede.

(Napomena: autor teksta je Slavko Vujnović, IIB Beograd)