(E Magazin) Sumo rvači - bogovi u pelenama

Oni skoro svi imaju preko 150 kilograma. Njihove žene su najlepše manekenke. U odnosu na njihove, vile holivudskih zvezda su smešne. Oni u Japanu imaju status bogova i ubedljivo su najpopularnije ličnosti. Oni su sumo rvači.

Prvi podaci o ovom drevnom sportu datiraju iz jedne knjige iz 712. godine, a veruje se da je sumo rvanje nastalo pre oko 2500 godina. Interesantno je da se od te 712. godine apsolutno ništa nije promenilo u pravilima. Jedina razlika je što se sada mečevi održavaju u supermodernim halama i što svaki rvač koji pobedi dobije pozamašnu sumu novca. Ako ste nekada gledali sumo, videli ste da posle meča pobednik klekne, a sudija mu pruži jednu kovertu. U toj koverti je, kažu, oko 5 hiljada evra, zavisno od turnira.

Veruje se da su koreni sumo rvanja u šinto religiji, kada su se, navodno, dva boga posvađala i potukla. Prvi mečevi su bili posvećeni tim bogovima, kako bi se gospodari neba umilostivili i pružili dobru žetvu. Sudija nosi bogato ukrašeni kimono i čudan šešir. Cilj suma je jednostavan. Ili oboriti protivnika ili ga izgurati iz ringa. Ima više od osamdeset načina da se pobedi sumo meč i svaki od njih ima svoje posebno ime. Dopušteno je sve osim udaranja pesnicom. Baš sve. Naravno, nema podele po kategorijama među takmičarima. Primerice, najteži rvač ikada Konišiki (284 kg) bez problema bi mogao da se sastane sa najlakšim Mijamijamom (93 kg).

Gojenje i škole za učenje tehnike

U Japanu postoje specijalne škole koje služe isključivo da se stvore nove generacije sumo rvača. Mnogi će u šali reći da je njihov trening da jedu što više mogu, ali i pored ogromnog broja kilograma, ovi momci su u odličnoj kondiciji i neverovatno su brzi. Kada se sastanu rvači iz dve različite škole, više se ne bore samo za svoju, već i za čast škole. To je nešto slično nadaleko čuvenoj veslačkoj trci između Oksforda i Kembridža. Naravno, oni što upravljaju školama su nekadašnji šampioni, koji su i sami pohađali tu školu. U Japanu je drugi naziv za sumo rvače „rikši”, što u slobodnom prevodu znači „ratnici”.

Interesantno je da postoji i stručni žiri koji određuje koliko je dobar rvač. Postoje, u slobodnom prevodu, stadijumi od „početnika” pa do "apsolutnih šampiona". Da bi postali apsolutni šampion, moraju da se sa tim slože apsolutno svi članovi tog žirija. Koliko je to teško pokazuje podatak da je do sada u vekovima dugoj istoriji zabeleženo samo 66 „apsolutnih šampiona” – jokozuna. Kada ste jokozuna, onda u Japanu zaista imate status boga, a suprugu birate među najlepšim manekenkama, pevačicama i glumicama. Poslednji jokozuna je Aašoriju (u prevodu „sablja koja sija”), Mongolac koji je i dalje aktivan. Dakle, ni jedan sumo rvač se ne takmiči pod svojim imenom, već kao mladi u pomenutim školama dobijaju pseudonime.

Tradicija pretočena u rituale

Sumo je pun rituala i tradicije. Godišnje se održi šest turnira. Svaki od njih traje bar dve nedelje. Učestvuje 40 odabranih rvača, a pobednik je onaj koji od tih 15 mečeva ima najviše trijumfa. Ukoliko dva rvača imaju isti broj pobeda, onda se bore međusobno. Na početku turnira, jedan od rvača sa sabljama i lukom i strelom izvodi raznorazne vratolomije. Pred svaki meč rvači bacaju so u okrugli ring i iz sve snage udaraju nogama. Sve da bi se iz ringa i hale isterali zli duhovi za koje se veruje da su prisutni. Takođe, svi rvači nose skupocene svilene pojaseve koji se specijalno izrađuju za svakog od njih.

Pobednik turnira dobije veliki „kraljev pehar” i ogromnu sumu novca. Interesantno je gledati kako sumo rvači dolaze u dvoranu pred turnir, kako im se namešta kosa u onu obaveznu frizuru, koja se takođe ne menja od onih prvih crteža u drvetu iz 8. veka. Naći kartu za neki sumo događaj je ravno čudu, jer su hale u Tokiju, Jokohami, Nagoji i Osaki rasprodate ne nedeljama, ne mesecima, nego godinama unapred. I pored ogromnog uspona fudbala i bejzbola u Japanu, sumo je neprikosnoveni broj jedan i ni jedan drugi sportista, kao na primer trenutno Jokozuna Asašoriju, ne može da ima tretman poluboga.

Nastankom novih tehnologija, invazijom televizije, interneta i svega ostalog, sumo je postao svetski sport. Ne samo što sada mogu da ga prate gledaoci širom zemljine kugle, nego su u ovom trenutku među 40 elitnih rvača koji učestvuju na turnirima jedan Bugarin i jedan Rus. Ukoliko gledate sumo na „Eurosportu”, sigurno ste zapazili ovu dvojicu. Od davnih vremena u sumu ima pregršt Mongolaca, koji su supertalentovani za rvanje i sve ostale vrste borilačkih veština. Oni se i ne tretiraju kao stranci.

Zanimljivo je i da je krajem prošlog veka „krunisan” i prvi strani jokozuna. To je momak sa Havaja poznatiji kao Akebono, a kome je pravo ime Čed Rouan. Preko 200 kilograma teški Amerikanac je ubedljivo najpopularnija ličnost koju je sumo ikada video. Akebono je zabeležio najviše pobeda i titula od kada se to beleži, ali mu to nije bilo dovoljno. Trenutno pokušava da se oproba u novoj i sve popularnijoj borilačkoj veštini K1, ali bez nekog uspeha. Zadobio je strašan nokaut od šampiona Remija Bonjaskog. Njegova žena je bivša mis Japana, a priča se da bi i Mihael Šumaher pozavideo svim tim nulama na Akebonovom bankovnom računu.

Sumo u Parizu

Sumo je 1998. gostovao i u Evropi, i to u pariskom Bersiju. Bio je to jedan vikend kada su održana dva turnira sa po 32 borca. Na oba je trijumfovao, pogađate, Akebono, a ogroman uspeh tih turnira samo je doprineo još većoj popularnosti suma na ovim prostorima. Zanimljivo je pomenuti da su rvači tada bili užasno ljuti jer je format turnira bio takav da je pobednik morao da ima pet borbi za jedno veče, dok u Japanu imaju po jednu borbu dnevno. Inače, borbe u sumu obično traju vrlo kratko. U slučaju da se meč oduži, „ratnici” imaju pravo da zatraže mali odmor da se osveže, a kada se odmor završi, sudija ih vraća u pređašnji položaj. Od 1998. bilo je još mnogo poziva da sumo svet gostuje u Evropi, zvali su ih i u Njujork, ali su svi ti pozivi glatko odbijeni. Postoji, naravno, i amaterski sumo. Svetsko i evropsko prvenstvo su već redovni turniri, a vrši se i veliki pritisak na MOK kako bi ova drevna veština u skoroj budućnosti postala i punopravni olimpijski sport

Branislav Jocić

pretplata na na www.emagazin.co.yu