Ivana Maksimović, strelkinja - Posle velikog uspeha

(Foto: mozzart sport)

Uspeh u sportu donosi slavu, veliku satisfakciju za paklen rad i privilegije. Olimpijska vicešampionka u streljaštvu Ivana Maksimović je odrasla u porodici zlatnog olimpijca i dobro je naučila staru lekciju - onog trenutka kada počneš da koristiš privilegije, u stvari se pripremaš za poraz. Zato sve obaveze koje joj je doneo podvig u Londonu, posebno prema medijima i ljudima koji joj se dive, ispunjava kao najveći profesionalac, u šta smo se uverili kada smo sa simpatičnom brinetom razgovarali u dugačkoj šetnji po Zemunskom keju i Paviljonima

Od "insajdera" smo saznali da se Ivana Maksimović sa odmora vratila samo nekoliko dana pre nego što smo zaključili da je idealan gost za rubriku Stvari lagane u septembru. Prošlo je mesec dana otkako je osvojila srebro u Londonu i 100. olimpijsku medalju za našu zemlju u istoriji. Slegli su se utisci i iz nekog drugog ugla porazgovarali smo o svemu i svačemu.

Znali smo da je Ivana pravi profesionalac u saradnji sa medijima. Jedino smo se pribojavali da neće imati vremena… Olimpijska medalja joj je donela neviđenu satisfakciju za veliki rad, ali i nagomilala obaveze koje uredno zavodi u svoj rokovnik. Nas je "upisala" za četvrtak - 11 časova, kej kod hotela Jugoslavija, negde u blizini "Amfore".

Nije zakasnila ni minut, u dogovoreno vreme izašla je iz plavog "pežoa". Izgledala je uspavano, ali to ni najmanje nije uticalo na njeno raspoloženje. Naravno, čuveni kej kod Juge nismo odabrali slučajno, jer Ivana tu provodi mnogo slobodnog vremena. Nekada u šetnji, vožnji bicikla i sunčanju, nekada na splavovima i kafićima.

Krenuli smo u šetnju, a razgovor počeli od Olimpijskih igara u Londonu. Nekako bi bilo neprirodno da je bilo drugačije...

- Prošlo je već mesec dana… Mogu vam reći da mi život iz trenutne perspektive izgleda urnebesno. Ha-ha-ha-ha... Zaista, toliko se toga dogodilo da mi ovih mesec izgleda kao da su prošla tri. Dani su prekratki za sve što bih htela da uradim. Našlo se, srećom, i prostora za odmor, mada ni tih desetak dana nije bilo dovoljno. Rekla bih da se sada okrećem privatnom životu. Imam mnogo obaveza oko fakulteta, planiram da se osamostalim i odvojim od mame i tate. Možda i da pronađem dečka. Jeste da je sve pomalo zbrka, ali sam presrećna.

Ivana Maksimović za sebe kaže da je tip osobe kojoj kada postavite pitanje govori i više nego što je potrebno. Pokušali smo da iz nje izvučemo nešto o Olimpijskim igrama što ranije nije rekla u brojnim intervjuima.

- Toliko toga sam kazala o Londonu da zaista sada ne bih mogla da pronađem nešto baš novo, ali sjajna stvar je što sam ostala u odličnim odnosima sa ostalim našim olimpijcima. Viđamo se i sada u Beogradu. Nisam pričala možda o mom nekadašnjem stavu prema vaterpolistima... Mislila sam - ipak su oni stariji, imali su toliko uspeha i medalja, nekako sam tamo uvek bila na nekoj distanci sa njima. Kada smo se vratili, posle balkona su usledile i proslave. Vaterpolisti su me pozvali da dođem i bila sam pomalo skeptična da li da odem… Bilo je tu još naših sportista, sestre Moldovan, pojedini tekvondisti. Tada sam ih bolje upoznala, prihvatili su me kao deo tima. Imaju predivne supruge, momci su opušteni, duhoviti, vole da izlaze, a i nisu baš ni toliko stariji od mene, iako imaju toliko toga iza sebe. Bila mi je čast što sam imala priliku da ih upoznam.

Vrhunski rezultat na Igrama stavio je Ivanu u centar medijske pažnje. Bukvalno se preko noći promenilo mnogo toga – telefon joj često zvoni, zaustavljaju je ljudi na ulici, žele da porazgovaraju i slikaju se s njom. Nije to ništa čudno i simpatična brineta se dobro snalazi.

Kao mala bavila se manekenstvom i plesom, igrala je tenis, čak i fudbal. Jasno vam je da nije reč o introvertnoj osobi...

- Nisam mrgud, volim da izađem u susret svima i prija mi da se fotografišem, družim sa novinarima. Lepo je raditi slike za magazine, što se toga tiče, nemam problem, niti sam imala neko neprijatno iskustvo. Čak sam negde razmišljala kako možda jednog dana ne bi bilo loše da se bavim novinarstom, posebno sportskim. Nisam navijački opredeljena, mogu sebe da zamislim i u nekoj emisiji na radiju ili, recimo, da budem u jutarnjem programu. Nemam problem sa kamerom. Ko zna šta može da se dogodi… A popularnost? Pa i to prija. U prolazu primetim da se šuška, pokazuje na mene. Sve je to mnogo simpatično i slatko, ne vidim ništa loše u tome. Na kraju krajeva, na jedan pozitivan način promovišeš svoj sport. Ma kad uživaš ništa nije teško... Ono što se nije promenilo pre i posle Olimpijskih igara u Londonu jesu prijatelji s kojima provodim vreme i mesta na koja odlazim. Koliko god da ste u nekom trenutku popularni i šta god da ste uradili, određene stvari nije potrebno menjati. U toku dana, koliko god da imam obaveza, trudim se da pronađem vremena da bar na pola sata popijem kafu s nekim ko mi je blizak.

(Foto: mozzart sport)

Na moru je provela nešto manje od dve sedmice, bila je na grčkom ostrvu Zakintos. Prvi utisak o letovanju koji je podelila s nama je da se tamo osećala kao u "Beogradu na moru". Srba koliko hoćeš...

- Ma nisam imala nimalo vremena za sebe, a htela sam mir. Da se odmorim. Krenula sam s namerom da se sunčam, da ne izlazim, da rano legnem, da to budu neke "Stvari lagane". Ali sve je ispalo potpuno drugačije. Dremam na plaži, uživam u suncu, neko priđe i zamoli za slikanje. Htela bih oko Nove godine da organizujem još jedan odmor i onda bi to moglo da bude ono što sam od Grčke očekivala. Na Zakintos sam išla sa drugaricom, bratom, drugarom… Inače, ostrvo je prelepo. Iznajmili smo automobil i odlazili na razne plaže. Tirkizno more, beli pesak, kao da ste na Azurnoj obali. Predivno.

Dotakli smo se i rokovnika. Ivana je objasnila da je počela da beleži obaveze od povratka sa mora. Prosto više nije mogla sve da pamti.

- Baš slabo pamtim datume, brojeve, dane. Nema druge. Bolje da zabeležim, nego da zaboravim. Nije sramota.

Olimpijska vicešampionka u vazdušnoj pušci 50 metara trostav studira vanredno na "Singidunumu". Treća je godina, smer turizam i kaže da nikada nije imala poteškoća u školi. Profesori su puni razumevanja za sportsku karijeru, očekuje da iduće godine diplomira i krene sa dodatnim obrazovanjem.

Međutim, nije to sve. Završila je prvu godinu na Višoj sportskoj zdrastvenoj školi. Od oktobra kreće u drugu.

- Tu učim predmete koji su bitni za sport - psihologija, anatomija, mnogo toga što mislim da bi svaki sportista trebalo da zna. Odsek je za sportskog trenera. Ne znam da li ću možda jednog dana krenuti u tom pravcu, dobro je imati odgovarajuće obrazovanje. Što se tiče turizma, kada sam završila gimnaziju i kretala na fakultet, nisam znala gde ću i šta ću. Obožavam da putujem, da upoznajem kulture i narode. Poučena time otišla sam na turizam. Mogla bih sebe da vidim i u tome... Što da ne kao vodič? Imam osećaj da je dobro provesti tri-četiri meseca na nekom ostrvu, raditi sa ljudima. Ne verujem da bi bilo naporno. Ukoliko nešto volite, umor je zaista najmanje važan. Sviđa mi i što učim španski. To su zasad neke osnovne stvari, ali ću sigurno vremenom upisati dodatni kurs. Volela bih da odem na mesec dana u Španiju da usavršim jezik.

Kao aktivan profesionalni strelac Maksimovićeva putuje bez prestanka. Ponekad u toku meseca promeni više država. Dogodi se i to da po 20 dana mesečno ne bude kod kuće, jer je nekada prosto neophodno da zbog priprema ode van Srbije. Pasoš maltene menja na svakih godinu dana.

A osim afričkog, bila je na svim kontinetima. Najjači utisak je ostavila…

- Australija i to bez razmišljanja! Bila sam u Americi, Pekingu, uskoro idem na Tajland, o tome ću doduše tek moći da pričam, ali Sidnej koji sam obišla prošle godine je toliko nalik Beogradu... Istina, ima more. Plaže su predivne, super je narod, osetila sam da bih tamo mogla da živim. Sigurno ću otići još nekoliko puta. Zoološki vrt je fenomenalan, nalazi se na ostrvu. Imala sam vremena da dosta toga obiđem i baš sam se oduševila.

Pošto smo se malo umorili od šetnje po Zemunskom keju, odlučili smo se za predah. Odabir kafića smo prepustili Ivani, a ona nas je odvela na "Keops", nadaleko poznat po odličnim palačinkama.

- Dolazim ovde godinama. Nije samo stvar sjajnih palačinki, već i atmosfere. Osoblje je sjajno, vrlo su ljubazni, vode računa o sitnicama koje su mi važne. E sad, kad smo kod palačinki, volim i slane i slatke. Za mene su možda malo prevelike i preporučila bih svima da obavezno dođu i probaju.

Posle klope otišli smo malo i do kraja u kojem je Ivana odrasla i gde trenutno živi s porodicom u kojoj su dva osvajača olimpijskih medalja (otac Goran Maksimović uzeo zlato na OI u Seulu 1988). Ispred njene zgrade u novobeogradskim Paviljonima zatekli smo mnogo žardinjera sa cvećem, dok nas je sa terase gledao Ivanin pas.

U oko nam je upalo da je jedino ulaz u zgradu u kojoj je stan porodice Maksimović ukrašen cvećem.

(Foto: mozzart sport)

- Sve to je stiglo na poklon iz Gradskog zelenila po osvajanju medalje. Stvarno su ispali super i još jednom im hvala.

Što se tiče odrastanja u Paviljonima, koje odavno bije glas da su nezgodan kraj...

- Ovde smo bili do moje sedme godine, onda smo otišli do centra, pa smo se opet vratili u nekom mom četvrtom-petom razredu osnovne. Najbolje drugarice su mi iz kraja i osnovne škole. Imam i mnogo drugara… Znam da postoje razne priče u vezi sa Paviljonima, ali meni su sva iskustva i uspomene odavde samo pozitivne.

Ivana Maksimović i društvene mreže? E to je bila posebna tema kojoj smo posvetili pažnju. Na pitanje o Fejsbuku imala je dosta toga da kaže. Počela je s velikim osmehom.

- Tviter nemam, Skajp koristim za komunikaciju sa najboljom drugaricom koja studira u Njujorku i sa njenom sestrom bliznakinjom koja je takođe u Americi. A na Fejsbuku me ima definitivno. Uključen je svaki dan, bez obzira na to da li sam ispred kompa ili ne. Od Olimpijskih igara je nastao haos, sad je tu i fan stranica, jer moj privatan profil više nije privatan. Mnogo je lakše da tako komuniciram i nemam s tim problem. Smatram da su ljudi koji dolaze na fan stranicu tu zato što vas poštuju i da nema loših namera.

I tu je naše vreme za druženje s Ivanom polako isteklo. Imala je novu obavezu zapisanu u rokovniku. A mi smo do kraja razgovora uspeli da saznamo i to da voli da gleda filmove, crtane naročito, da se opušta uz čitanje knjiga, ali i da nema baš previše vremena za to, kao i da je muzika vrlo bitna stvar u njenom životu, da obožava šoping…

izvor :