(Ekonomist) Čišćenje Velikog Bačkog kanala - Reanimacija života

Na gunđanja pojedinih menadžera prerađivačke industrije, ali i na simpatije šire javnosti, naišla je odluka Javno preduzeće Vode Vojvodine da nadoknade za zagađivanje otpadnih voda višestruko uveća, ali i da umanjenjem pomenute nadoknade i do 80 odsto, stimuliše etapno ugrađivanje filtera i prerađivača industrijskih voda. Počelo se sa firmama smeštenim na potezu Crvenka - Kula - Vrbas - Srbobran, koje ekstremno zagađuju 20 kilometara dugu deonicu Velikog bačkog kanala, a šest kilometara ove trase oko Vrbasa predstavlja najzagađeniji vodotok u Evropi. Pošto je kulska Istra nedavno ugradila postrojenje za obradu otpadnih voda, godišnja nadoknada za zagađivanje biće simboličnih 1.700 dinara, dok je vrbaskoj šećerani isporučena faktura od 15 miliona dinara, uljari Vital 14 miliona... Smisao je da veliki firme, ali i naselja, prerađuju ispusne vode da bi se potom prešlo na oživljavanje zapuštene kanalske transverzale i odmuljavanje kanala pretvorenog u baru, ponegde duboku tek 30 centimetara. Sve ostalo je talog pun olova, azota, cinka, kadmijuma, fosfora, nikla, hroma, čak i žive.

Prečišćavanje pa odmuljavanje

Branislav Radanović, direktor Voda Vojvodine, podseća da su bageri ovog preduzeća krajem 1999. godine izvadili oko 190 tona mulja sa najugroženijeg mesta; ovogodišnja snimanja pokazuju isti stupanj zamuljanosti na ovoj i drugim lokacijama. Zaključak je jasan i iskazao ga je Fin Medba, predstavnik donatora, Norveškog instituta za istraživanje voda: “Prvo se mora suštinski poboljšati kvalitet ispusnih voda, potom revitalizovati nekada plovna transverzala ukupne dužine 130 km, od Bezdana do Bečeja, sa krakom prema Novom Sadu. odmuljavanje je tehnološki složen, skup i rizičan posao. Nema svrhe upuštati se u najdelikatniju etapu restauracije vodotoka, ako se prethodno ne spreči kontinuirano zagađivanje”.

(Branislav Radanović)

Donacija se odnosi na izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz Vrbasa i Kule, dve susedne opštine sa oko 60.000 stanovnika, ali ono ne prečišćava i otpadnu vodu najvećih zagađivača - šećerana u Vrbasu i Crvenki, farme svinja Karneks... Te firme će morati same da izgrade prerađivače. Akcije donatora i Vode Vojvodine su koordinirane i dopunjuju se.

Nevolje sa zagađivanjem počinju izgradnjom prerađivačke industrije u Bačkoj - ceni se da se u kanal na ovoj deonici ispusti više tona otpada nego što ispusti industrija Novog Sada, neznatno manje od količine beogradskog otpada. Protok kanala je šest kubnih metara u sekundi, stostruko sporije od Dunava i praktično bez mogućnosti razblaživanja. Naravno, i dva najveća grada očekuje obavezna prerada ispusnih voda. Ključni problem je zagađenje sliva Dunava azotom i fosforom koji dospevaju u Crno More i zagađuju ga do kritičnosti. Postrojenje će u početku biološkom obradom uklanjati organske materije, kasnije će biti prošireno i na uklanjanje azota i tek tada zadovoljiti standarde Evropske unije. Jasno je da obnova vodotoka ne može biti ni brza, ni jeftina. Postoji volja da znatan deo troškova snose strani donatori, ali Medba ukazuje da je ipak neophodno učešće države, jer jedino “udaranje po džepu” garantuje da će politika u ekonomsku-tehnološku koncepciju ugraditi ekološki momenat. Uostalom, saradnik iz Norveške je više puta nameravao da odustane od projekta upravo usled nespremnosti političara da se aktivno uključe u “održivo gazdovanje vodama”. Bilo je to vreme učestalih izbora, predsedničkih i parlamentarnih, ali i društvenog vlasništva nad glavnim zagađivačima sa ogromnim viškovima zaposlenih. Ko da rizikuje tolike potencijalne glasove zarad “čiste vode za buduće vreme”?

Prednost na tržištu

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje, koje treba da prerađuje 275 litara u sekundi, košta 13,5 miliona evra, a trajaće oko 18 meseci. Cena rada i održavanja postrojenja kreće se između 15 i 16 miliona dinara godišnje i to će zagađivači, uključujući i građane, plaćati srazmerno udelu u zagađivanju. Projekat se finansira iz donacije, kao što je i projekat kasnijeg izmuljavanja oko 350.000 kubika mulja finansirao donator iz Češke. Preduslov za novac donatora jeste da država prethodno izdvoji svoj deo.

Poseban problem je sezonski rad šećerana. U periodu septembar - decembar one ispuste oko pet miliona kubika otpadne vode, tako da hidraulični udar odiže mulj i sa organskim otpadima doprinosi totalnom zagađenju Kanala.

Celu akciju Voda Vojvodine prati stalan rad laboratorije za uzorkovanje i obradu otpadnih voda, specifikuje se svaka vrsta industrijskog zagađenja, edukuju se zagađivači, a javnosti se ukazuje na značaj čistih voda i potrebu da svako od nas shvati da, makar malo, može doprineti čistoći vode, a time životne sredine.

Naravno, malo će se postići ako se prečišćavanje svede samo na deonicu jednog kanala. Mada je najlogičnije početi od najkritičnije tačke, sva naselja i svi proizvodni pogoni zagađuju vodu. Ipak, ako izdacima za prečišćavanje budu opterećeni jedno proizvođači iz Vrbasa, Kule, Crvenke i Srbobrana, oni će biti u nepovoljnijem položaju od (privilegovanih) konkurenata i žaliće se na neravnopravnost na tržištu. Fiskalna politika države bi morala forsirati upravo obrnuto - u prednosti moraju biti oni koji više pažnje posvećuju ekologiji.

pretplata na na www.ekonomist.co.yu