Berba grožđa počela ranije, rod manji za 10 do 70%

U pojedinim vinogradarskim rejonima u Srbiji uveliko je počela berba ranih sorti grožđa, a proizvođači najavljuju da će se i kasne sorte brati bar desetak dana ranije nego što je uobičajeno, zbog visokih temperatura i male količine padavina.

Procenjuje se da će rod grožđa, u zavisnosti od rejona, biti manji od 10 do 70% u odnosu na prethodnu godinu jer su plodovi pretrpeli veoma jake zimske i pozne prolećne mrazeve, dok su u toku jula i avgusta bili izloženi visokim temperaturama, uz male količine padavina.

Prema informacijama sa terena, u Sremskom i Timočkom vinogradarskom rejonu je krenula berba ranih sorti kao što su šardone, sovinjon beli, burgundac crni, game....

Situacija je slična u ostalim rejonima kada su u pitanju rane sorte vinove loze, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

Govoreći o očekivanim prinosima, stručnjaci ističu da su, u vinogradarskim rejonima Vojvodine, najmanja oštećenja od mraza pretrpeli vinogradi u Sremu, gde je procena da će rod biti smanjen za 10 do 20% u odnosu na prethodnu godinu.

U rejonu Subotičko - horgoške peščare očekuje se manji prinos za oko 40 odsto.

U nižim delovima Banatskog rejona, u dolini reke Tise, prinosi bi kod sorti muskat otonel, sovinjon beli, šardone, merlo mogli da budu manji za 50 do 70 odsto, dok je kod sorte kaberne sovinjon očekivano smanjenje prinosa za oko 30 odsto.

U višim delovima Banatskog rejona (Gudurica i Vršački breg) oštećenja od mraza su manja i rod bi na ovim lokacijama mogao da bude manji za oko 25 odsto.

U vinogradarskim rejonima centralne Srbije i Kosova i Metohije, zbog brežuljkastih terena gde se nalaze vinogradi, prinosi ne bi trebalo da budu znatnije smanjeni.

Oštećenje su najčešća i najveća u vinogradima koji se u prethodnoj godini nisu na najbolji način pripremili za period zimskog mirovanja, a posebno u manje povoljnim područjima za gajenje vinove loze.

Zbog niskih temperatura i izmrzavanja, kao i sušnog i veoma toplog vremena u toku jula i avgusta u zavisnosti od stanja i kondicije vinograda konstatovano je sušenje pojedinih lastara i višegodišnjih delova stabla, pa čak i celokupnih čokota u pojedinim vinogradima.

Takođe, konstatovan je i manji broj grozdova po čokotu, a kod pojedinih sorti da su grozdovi "sitniji i rehuljavi".

U celini gledano, može se reći da je, kao posledica većeg broja sunčanih dana i sušnog perioda, došlo do nakupljanja većeg sadržaja šećera u bobicama grožđa, ali su grozdovi sitniji i zbog visokih temperatura postoji opasnost da u pojedinim krajevima neće biti odgovarajući aromatski kompleks vina, objašnjavaju u Ministarstvu.

Sa fitosanitarnog aspekta može se zaključiti da je godina bila pogodna za zaštitu vinove loze od bolesti i štetočina i da nije bilo intezivnije pojave bolesti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2011. godinu, Srbija ima 56.434 hektara pod vinovom lozom. U odnosu na 2010, kada je evidentirano 57.103 hektara, površine pod vinovom lozom su manje za 1,17 odsto.

Ukupan broj rodnih čokota je oko 275 miliona, a prosečan prinos po čokotu je 1,2 kilograma.

Na osnovu podataka RZS, proizvodnja grožđa se u 2011. kretala oko 330.122 tona i bila je na nivou ostvarenom u 2010. godini, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2001 - 2010. godina), koji iznosi oko 373.700 tona grožđa, manja je za 11,7 odsto.

U 2011. ukupno je proizvedeno 135.363.200 litara vina i u odnosu na desetogodišnji prosek (2001 - 2010. godina), koji iznosi oko 167.510.700 litara, ostvarena proizvodnja u 2011. je manja za 19,2 odsto, dok je u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2010. ostvareno povećanje od 8,4 odsto.