Kako je oživela ideja o građenju "Palate Rosija"?

Braća Bogosav i Miloš Marjanović su han preprodali Mitru Vrankoviću i Nikoli Vučkoviću, prestoničkim trgovcima, a ovi su ga prodali Svetozaru Vukadinoviću, uglednom direktoru "Srpskog brodarskog društva". Prva ideja Svetozara Vukadinovića je bila da han "Velika Srbija" pretvori u svoju porodičnu kuću, ali zbog dogadaja u samom Beogradu, to nije ostvareno. Otuda i pitanje kako se došlo do ideje da se umesto porodične kuće Vukadinovića izgradi palata "Rosija"?

Kako je ta ideja otelotvorena, vrlo detaljno je 1908. pisao beogradski dnevni list "Politika". -Srbiju je još od 1902. potresao poslovni rat izmedu "Srpskog brodarskog društva" i austrijskog "Parobrodskog društva". Cela Srbija, obuzeta jednom vrstom patriotske groznice, pratila je tu borbu i učestvovala u njoj. Direktor "Srpskog brodarskog društva" bio je Svetozar Vukadinović, koji je 1902. dobio otkaz, jer nije s austrijskim društvom napravio mir. Svetozar Vukadinović ne spada u onu vrstu ljudi koja skrši ruke i pogne glavu, kad ih kakav udar zadesi. Voljan da radi, on tada dode na ideju da dovede neko rusko osiguravajuće društvo u Srbiju. Kad, veli, toliko belosvetskog društva može biti u Srbiji, zašto ne bi moglo biti i jedno rusko?

I on ode u Rusiju da traži jedno takvo društvo. Ali, to nije bio lak posao. Rusi su u trgovačkim poslovima vrlo konzervativni; Srbija zbog toga uopšte ne izgleda kao pogodna za kakve velike poslove. Uz to je Vukadinović bio potpuno nepoznat čovek za njih. Teškoće su dakle bile toliko velike da nije bilo nikakvog izgleda za uspeh i ipak – ipak je Vukadinović uspeo.

Glavni direktor društva "Rosija" Roman Ivanović Poicl shvatio je Vukadinovićevu ideju i pristao na nju. Vukadinović se tada preko Odese krete nazad za Beograd da spremi sve što je potrebno za rad.

Kako su zapisali reporteri ovog beogradskog dnevnika, Vukadinović je u Odesi saznao za atentat na kralja Milana, te da će on kao saučesnik u atentatu biti uhapšen, čim lađa dodirne srpsku obalu. Ne gubeći ni trenutka vremena, Vukadinović je tada izašao na mađarsku obalu i odatle otišao železnicom u Zemun. Tako je ceo Vukadinovićev plan morao biti odložen. Svetozar Vukadinović je bio sin zemunskog prote Jevtimija Jevte Vukadinovića, velikog srpskog nacionaliste. Rođen je 1860. u Novom Sadu, u porodici sa puno dece, pa je Svetozarevo školovanje bilo teško i mukotrpno. Posle realke zaposlio se kao činovnik u Dunavskom parobrodskom društvu, ali je iskazavši energičnost i spremnost da uči posao, napredovao i postao šef parobrodske stanice u Dubravici. U to vreme, krajem 19. veka, društvo je imalo samo dva broda "Deligrad" i "Mačvu".

Dugo bi Vukadinović ostao u Dubravci da nije u Beogradu osnovano "Srpsko brodarsko društvo", čiji je predsednik bio Dimitrije Ćirković, a sekretar Milan Milošević. Svetozar Vukadinović je izabran za prvog direktora Srpskog brodarskog društva. Za Vukadinovića se govorilo da je bio skroman čovek, ali vatreni rodoljub, koji je radio na negovanju srpskih veza sa braćom Rusima.

Beogradski reporter Dimitrije C. Đorđević otkrio je tek 1938. radoznalim čitaocima "Politike" prave razloge Vukadinovićevog napuštanja "Srpskog brodarskog društva" i Srbije: -Kad je kralj Milan Obrenović pravio brodom "Deligrad" izlet do Golubačkog grada, sa njim su po službenoj dužnosti bili i Dimitrije Ćirković i Svetozar Vukadinović. Tom prilikom došlo je do rasprave i nesuglasica oko carinskog rata sa Bečom i Svetozar Vukadinović je kralju Milanu Obrenoviću dao ostavku. Zbog toga je bio prinuden da se ukloni iz Srbije. Bio je u Rusiji kao emigrant sve do promene režima.

Dok je bio u emigraciji, živeo je u Novom Sadu i Zemunu, čekajući priliku da se vrati u Srbiju. Kako je "Politika" pisala: -Tek mnogo docnije, kad se u Srbiji opet sve prevrnulo, Vukadinović se s ostalim emigrantima vrati 1904. u Beograd i opet otpoče da radi na svom planu – pisala je "Politika" - Gazda Svetozar Vukadininović je od trgovca Nikole Vučkovića otkupio han "Velika Srbija" i odlučio da tu podigne veličanstvenu poslovnu palatu. Taj početak bio je mnogo težak. U Srbiji ima mnogo osiguravajućih društava, tako da je izgledalo da nema mnogo terena za rad. Ali je Vukadinović svoj posao tako organizovao da je "Rosija" odmah počela da suzbija sva strana društva. Direktor Roman Ivanović Poicl bio je time vrlo zadovoljan.

Jednoga dana Vukadinović ode u Petrograd, pa mu reče da po srpskom zakonu svako strano osiguravajuće društvo mora imati ili kauciju, ili nepovratno imanje od 200.000 dinara u Beogradu. Zato bi, veli, trebalo u Beogradu napraviti jednu lepu kuću.

Koliko bi takva kuća trebalo da košta? - upita direktor Poicl. Milion dinara - odgovori Vukadinović. Mi u Rusiji, gospodine, računamo samo na rublje. Neka košta milion rubalja - odgovori mu Roman Ivanović Poicl, smejući se – pisala je "Politika", čiji je autor zabeležio da je tako rođena palata "Rosija".