(AG magazin) Danilo Furundžić, diplomski rad : Kompleks plivališta na Novom Beogradu

KOMPLEKS PLIVALIŠTA NA NOVOM BEOGRADU

Nedostajući potencijalni sadržaji

Svetsko prvenstvo u sportovima na vodi održano je na Tašmajdanu davne 1973. godine. Postojeća beogradska plivališta, osim tašmajdanskog i banjičkog rekonstruisanih za FINA kup održan 2002, više ne zadovoljavaju međunarodne standarde i zato je izgradnja novog plivališta veoma aktuelna.
Diplomski rad „Kompleks plivališta sportsko-takmičarskog sadržaja u Bloku 44 na Novom Beogradu“ sadrži urbanističku studiju lokacije i projekat plivališta za olimpijska takrničenja u vaterpolu, plivanju, sinhronom plivanju i skokovima u vodu. Mentor diplomskog rada je pro dr Miodrag Ralević. Diplomac Danilo S. Furundžić odbranio je rad 28. septembra 2004, na Arhitektonskom Fakuttetu Univerziteta u Beogradu.
Treba napomenuti da je u 19. broju AG magazina predstavijen jedan rad na sličnu temu, ali u Bloku 71, što samo potvrđuje nedostajuće potencijatne sadržaje u našem glavnom gradu!

Na osnovu pronađenih tragova naučnici su utvrdili da su plivališta postajala  još u drevnim civilizacijama Sumera i Egipćana, oko 2500. godine pre n.e. lako Antička Grčka nije poznavala nadmetanja u vodi, u Olimpiji se nalazio plivački bazen veličine 100x50 olimpijskih stopa (32x16 m). Na prostoru Rirnskog foruma raskošna kupališta, sa pratećim sadržajima, bila su centri javnog života.

U Srednjem veku, pod uticajem religije koja zabranjuje golotinju, javna plivališta postaju retkost. Od XV veka, zbog pojave sifilisa, korišćenje preostalih prostora za kupanje je zabranjeno. Tek početkom XX veka, kada je sagledan zdravstveni značaj kupanja i plivanja, širom sveta otpočinje izgradnja javnih plivališta. Prednjači Engleska, gde su objavljeni prvi tehnički i higijenski standardi. Danas, iako širom Evrope postoji razgranata mreža plivališta, stvarni zahtevi za vodenim sportovima nisu ispunjeni.

Savremeni standardi preporučuju jedan bazen olimpijskih dimenzija na svakih 50 hiljada stanovnika, što znači da je Beogradu potrebno 36 bazena!
Postojeći plivački centri nedovoljni su za sve amatere i sportiste, koji čine godišnji promet od 900 hiljada posetilaca.

Tokom letnjih meseci jezero pored Ade Ciganlije i reke Sava i Dunav zadovoljavaju potrebe stanovništva za sportovima na vodi. Preostalih meseci, međutim, plivališta postaju prenatrpana.

Prema Generalnom planu Beograda postojeća plivališta treba, ukoliko postoje preduslovi, rekonstruisati tako da zadovolje savremene medunarodne standarde. Tamo gde plivališta ne postoje, predviđena je izgradnja novih.

Postojeća plivališta

Danas u Beogradu postoji devet javnih plivališta takmičarskog tipa. Ako se vrednuju stepen korišćenja, očuvanost fizičke strukture i arhitektonska opremljenost, redosled sportsko-rekreativnih centara je sledeći: Tašmajdan, Banjica, 25. maj, Vračar, Olimp, Košutnjak, 11. april, Pinki, Stari DIF. Samo Tašmajdan i Banjica zadovoljavaju stroge standarde, koje Svetska plivačka tederacija (FINA) propisuje za međunarodna takmičenja. Preostalih sedam plivališta ne ispunjavaju te standarde, zbog zastarelih tehničkih postrojenja i nedovoljnog kapaciteta gledališta.

Prethodna analiza pokazuje stanje postojećih plivališta i pogodan redosled rekonstruisanja. Medutim, obnova često zahteva veliku investiciju, nekad blisku ceni novog objekta.

Nova lokacija

Na teritoriji Novog Beogradu plivalište kao da ne postoji, jer bazen u centru 11. april ne radi i predmet je ozbiljne rekonstrukcije. Lokacije predviđene za izgradnju novih sportskih objekata grupisane su duž obale Save i tako omogućavaju obnovu postajeće gradske strukture. Blok 44 pored reke Save, naspram Ade Međice i Ade Ciganlije, pruža mogućnost za izgradnju jedinstvenog sportsko-rekreativnog centra. Ovaj blok zauzima centralni položaj u širem okruženju i predstavlja gravitaciono područje Novog Beograda. Takode, Blok 44 ima izuzetne prostorne karakteristike zbog direktne povezanosti sa rekom, a time i sa sportovima na vodi.

Urbanističko rešenje

Osnovna ideja urbanističkog rešenja je razbijanje kvadratnog postulata, koji dominira ortogonalnom matricom Novog Beograda. Novo rešenje predstavlja agresivnu izmenu urbane strukture unutar Bloka 44.

Tragalo se za rešenjem razigranijim od purističke arhitekture sedamdesetih godina. U Bloku 44 urbanistički je rešen prostor na površini od 7,32 hektara. Preraspodelom izgradenih (3,42 ha) i neizgradenih (3,90 ha) zona, izmenjena je urbana struktura unutar Bloka 44. Rešeni urbanistički prostor se, zbog složenog programskog sadržaja, deli na 3 ambijentalne celine.

Prva celina, namenjena poslovanju, integriše prilazni prostor trga i predstavlja prelaznu zonu stambenog naselja. Druga celina, namenjena sportu, smeštena je na sredini šetališta uz obalu, a vizuelno i sadržajno je ogradena otvorenim sportskim terenima sa pratećim zelenilom. Treća celina, predvidena za prostor javnih sadržaja tokom budućeg razvoja, orijentisana je prema neizgrađenom prostoru susednog bloka. U novom urbanističkom rešenju, zatečeni saobraćajni tokovi se prihvataju i preuredeni nastavljaju kroz blok. Zakrivljena ulica, sa kontrolisanim saobraćajem, neutrališe simetričnost prostora i prepušta unutrašnjost kompleksa pešacima. Novonastali pešački pravci ostvaruju vezu sa priobaljem i integrišu prostor okupljanja.

Dalja podela prostora bloka, na manje uredene celine, izvršena je radi dramatizacije scene kretanja. Obaloutvrda je dopunjena partijama pešačkih trgova. Prilazne gledališne rampe, preko obalskog šetališta, direktno povezuju sportski kompleks sa rekom, a svojom geometrijom razbijaju statičnost zatečene fizičke strukture. Ostvareni pravac kretanja, preko pešačkih mostova i rečne terase, predstavlja dominantan prostorni marker, koji naglašava volumen kompleksa plivališta.

Arhitektonsko rešenje

Arhitektonsko rešenje uslovljeno je fundiranjem. Zbog visokog nivoa podzemnih voda, ukopavanje bazenskih konstrukcija nije moguće. Visinski položaj plivališta otvara problem gledališnih prilaza, koji je rešen pomoću rampi. Usvojena komunikacija, ravnopravna na nivoima prizemlja i pasarele, obezbeduje laku orijentaciju unutar kompleksa i pruža velike mogućnosti za oblikovanje. Kompleks plivališta sportsko-takmičarskog sadržaja čine tri programske celine ukupne korisne površine 29.000 m2. Te celine su: prostori sporta sa pratećim tehničkim prostorima (tretmana i rekreacije), prostori u službi sporta (uprave i publike) i prostori vansportske delatnosti (komercijalnog i ugostiteljskog sadržaja). Raspodela prostornih celina izvršena je po spratovima.

U podrumu su tehnički prostori bazena, servisni i parking prostori, kao i prostor za fitnes sa zasebnim ulazom. Prizemlje sa šetalištem prepušteno je prostorima vodenih sportova (bazenima) i njihovim pratećim sadržajima (terapije i obuke). Prvi sprat razdvaja kancelarijski blok (uprave, poslovanja, VIP lože, restorana) od sportskog bloka (sa višenamenskom salom). Drugi sprat uvodi, preko pasarele, publiku na gornje etaže i tako funkcionalno objedinjuje sportske i vansportske aktivnosti. Poslednji sprat, svojom galerijom za publiku i krovnom terasom, zatvara krug: profesionalnih ,(skvoš sale i centar sportske medicine), rekreativnih (trim staze, mini golf i kuglana) i zabavnih sadržaja (informativni centar i šetališta).

Za funkcionisanje kompleksa treba omogućiti ravnopravnu komunikaciju kroz sve spratove. Centralni hol predstavlja pregledno komunikaciono središte, pristupačno sa prednje i zadnje strane objekta (preko silazne, odnosno uzlazne rampe). Eskalatorsko jezgro unutar hola (kao kod robnih kuća) optimizovalo je kretanje korisnika preko četiri ulaza i uspešno povezalo funkcionalno izdvojene spratove. Ose pešačkih pasarela, spoljne komunikacione pravce uvode u hol, tako da unutrašnji tokovi kretanja dobijaju javni karakter.

Prilazne rampe oblikuju fasade i dekomponuju masu objekta. Korpusi formirani prodorom pešačkih osa imaju različite modularne i konstruktivne rastere. Prirodnu klimatizaciju omogućavaju usvojeni materijali i dispozicija arhitektonskih elemenata. Uvođenje zakošenih fasadnih platana sa prepustima, uz puno uvažavanje insolacije, deo je šire intervencije razbijanja statičnosti anvelope objekta.

Razigranost omotača objekta podstiču krovne terase i pasarela. Upečatljiv likovni izraz kompleksa predstavlja zakrivljena krovna konstrukcija sa solarnim i mobilnim pregradama. Zastakljena površ, koja svojom pokrenutošću asocira na vodu i plivanje, natkriva unutrašnji prostor centralnog plivališta. Taj krov, paralelan rečnom frontu Novog Beograda i upravan na "južno" sunce, možda podseća da se ne zaboravi krovna arhitektura Le Korbizjea.

Rešenje konstrukcije

Rešenje konstrukcije plivališta nastalo je ispunjavanjem složenih zahteva termodinamike, tehnologije i održavanja. Usvojena konstrukcija i materijalizacija objekta obezbeduje komfor u pogledu svetlosti, temperature i higijene. Dalja optimizacija moguća je primenom koncepta "inteligentne zgrade", gde se uslovi korišćenja prostora kontrolišu tokom eksploatacije objekta.

Objekat se temelji na ploči, oslonjenoj na grede u rasteru stubova. Ispod stubova su Franki šipovi, koje zahteva peskovito tlo sa visokom podzemnom vodom. Konstrukciju bazena nosi temeljna ploča. Po spratovima, rasteri stubova su 6,0x8,4 m, 7,2x8,4 m i 8,4x10,0 m. Međuspratne konstrukcije su krstastoarmirane betonske poče, jednake debljine, oslonjene na podvlake. Tribine nosi sistem okvira, u podužnom pravcu ukrućen sa pločom gledališta. Armiranobetonski zidovi i serklaži međuspratnih konstrukcija daju prostornu krutost objektu i prihvataju seizmičko opterećenje.

Dve krovne konstrukcije su dominanatne. Prvu krovnu konstrukciju, iznad centralnog bazena, obrazuju MERO prostorne rešetke, na koje je okačena providna staklena konstrukcija, sa solarnim pločama i mobilnim pregradama za klimatizaciju.

Postoji ukupno osam istih rešetki, podužno utegnutih dijagonalnim španovima duž rastera prozora. Svaka rešetka, oblika cikloide, jeste greda raspona 50 m, oslonjena na temelj i okvir tribine. Prostorni elemenat rešetke je tetraedar stranica 2,15 m, sa tipskim čvorovima i štapovima.

Drugu krovnu konstrukciju, iznad bazena za skokove, obrazuje jednoslojna MERO mreža u obliku dvostruko zakriviljene kupole nad kvadratnom osnovom 30x30 m. Polja mreže imaju raster 2x2 m, štapovi su sistema EPDM Vario Klip, a čvorovi ukrućeni su dijagonalnim zategama. Krovni pokrivač je od plastificiranog aluminijuma.