Njive idu u bescenje - Oranice u Srbiji među najkvalitetnijim u Evropi ali se prodaju za male pare

(Foto: Rajko Karišić)

Srbija se može pohvaliti kvalitetom svojih oranica. Najplodnija žitnica Evrope, međutim, daje daleko manje prinose od posnijih brazdi. Dok mi po hektaru dobijemo oko 3,5 tone pšenice, Holanđanin požnje tri puta više. A samo za koju godinu stranci će steći pravo da ravnopravno kupuju poljoprivredno zemljište Srbije. I to, ako je suditi po važećim cenovnicima, za upola manje para.

Srbija ima 4.218.000 hektara obradivih površina. To je oko pola hektara po svakom stanovniku. Država i preduzeća su vlasnici desetine obradivih površina, a sve ostalo je u rukama farmera. Oni, međutim, po pravilu gazduju "mrvicama". Čak 60% vlasnika zemlje poseduje do tri hektara, a svega 0,5% ima posed veći od 20 hektara. A cene su još daleko od evropskog proseka.

- U Vojvodini, najjeftinija je zemlja u Banatu. Hektar se može kupiti za 2.000 EUR - kaže Nedeljko Malinović, direktor agencije "Legat".

- U Bačkoj je hektar oko 8.000 EUR, a u Sremu, zbog blizine Beograda od 8.000 do 10.000 EUR. Nedaleko od industrijskih zona, hektar je skuplji, jer se očekuje da će biti preimenovan u industrijsko. Stranci se interesuju za cene zemljišta, ali ih zanimaju velike parcele, ne ispod 1.000 hektara. Mislim da treba dozvoliti strancima da kupuju zemlju, ali država mora da ograniči površinu. Inače, jedan šeik za milijardu evra može da kupi pola Vojvodine.

S druge strane, prosečna cena hektara u Evropskoj uniji je 20.000 EUR. Ali, idu i do 100.000 EUR. Što ima manje zemlje, cena je veća, pa je najskuplja oranica u Holandiji. Hektar se ceni i 75.000 EUR. A po kvalitetu, kažu stručnjaci, teško se može meriti sa srpskom.

- Država ne vodi računa o zemlji i tako je godinama - kaže profesor Aleksandar Đorđević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

- Srbija ima 1,5 miliona najkvalitetnije zemlje u Evropi, pa i svetu. To je černozem, idealna zemlja za žitnicu. Imamo i oko milion hektara gajnjače, koja je najpogodnija za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju. U Srbiji je neophodno strukturu poljoprivredne proizvodnje prilagoditi tipu zemlje i klimatskim uslovima. Država mora da završi strategiju razvoja poljoprivrednog zemljišta, koja bi trebalo da bude jednostavna. Takođe, trebalo bi ispitati tržište i tako usmeravati proizvodnju.

Rokovi

Stranci danas ne mogu zvanično da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji. Može samo firma registrovana ovde, koja je tako domaća. Prodaja bez ograničenja zaživeće četiri godine po ratifikaciji prelaznog trgovinskog sporazuma. A ostalo je još samo jedna država da ga potvrdi. Znači da bi vreme moglo uskoro da počne da teče. Hrvatska se izborila da na tržište izađe 15 godina po dobijanju statusa kandidata za EU. Prodaju su odložile i Bugarska, Rumunija i Mađarska.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 17.07.2012.)