Ilovača se "pakuje" u opeke već 100 godina - Veliki jubilej ciglane u Debeljači

Janoš Alfendi, direktor je i suvlasnik sto godina stare ciglane u Debeljači, AD "Građevinar", izgrađene još davne 1912. godine. Ciglana je uspešno privatizovana 2003. godine od strane zaposlenih. U ovom starom i uglednom preduzeću Alfendi je bio šef opekarske proizvodnje, a postao je direktor po izričitoj želji svojih saradnika, kao i velikih i malih akcionara.

– I moji roditelji su radili u ovoj ciglani, u koju sam još kao četvorogodišnji dečak dolazio. Taj svakodnevni rad sa glinom pratio je i moje odrastanje. Bilo je prirodno da svoju egzistenciju ostvarim upravo ovde, u "Građevinaru", kako se zvanično zove naša stara ciglana, ističe za Ekonometar Janoš Alfendi, otac dve udate ćerke i deda jedne unuke.

Proizvodnja danas nije na nivou nekadašnje, kada je cvetala građevinska industrija, ali smo ipak zadovoljni, jer nikad nismo prekidali rad. Imamo velike kapacitete za proizvodnju koje ne koristimo u potpunosti, ali bitno je da se radi. Nikad nismo ostajali bez posla, jer naša ciglana ima izuzetan ugled kod naručilaca koji su navikli i očekuju od nas da ispunjavamo sve rokove za isporuku robe – kaže Alfendi i ne krije da "Građevinar" ima probleme sa neredovnim platišama. Doduše, ističe da vrlo dobro sarađuju sa velikim i korektnim firmama kao što su "Energoprojekt" i "Gemax".

– Na našem skladištu uvek se nalaze blokovi od pečene gline u vrednosti 10 miliona dinara. Pritom je naša proizvodnja niskoprofitabilna grana privrede. Tako, na primer, četiri tone cigli i blokova košta samo 800 evra. S druge strane, naša velika prednost je što smo
samo 40 kilometara udaljeni od Beograda, koji ima najveću potrebu da kupuje naš materijal. U ovom poslu je transport veliki problem, zato što je roba osetljiva i ne trpi dugu vožnju – podseća Alfendi.

Iako je ovo jedan od retkih primera uspešno obavljene privatizacije, naš sagovornik ističe da je najveći problem što država godinama toleriše sivu ekonomiju.

– To je nepravedno prema nama koji smo registrovani i redovno plaćamo brojne obaveze. Država se, blago rečeno, nekorektno ponaša prema firmama koje poštuju obaveze i zakone. Na primer, u opekarskoj industriji imamo 80 ciglana, ali samo njih devet poseduju neophodnu i urednu dokumentaciju. Ostale rade polulegalno, ili čak ilegalno, zato što imaju polovičnu dokumentaciju, ili je uopšte ne poseduju! Svojom cenom usluga, mnogo nižom nego što mi možemo da imamo, ovi ilegalci nelojalno konkurišu zakonski registrovanim firmama – ogorčen je Alfendi.

(Janoš Alfendi)

Kolika je to šteta i za državu i za legalni biznis sagovornik "Ekonometra" podseća primerom: da bi se giter blok proizveo potrebno je uložiti 22 dinara, a prodaje se za samo dva dinara više. Zato je siva ekonomija i nelojalna konkurencija opasna za celu srpsku ekonomiju i nanosi ogromnu štetu.

– Mi se često i oštro suprotstavljamo nekorektnim konkurentima, ali oni uvek imaju isti odgovor: tužite nas, sud će odlučiti! To praktično znači da je potrebno izdvojiti 20.000 dinara da biste samo izašli na sud pa radije odustajemo od takvih poteza. Zato se siva ekonomija tako lako održala, jer se njenom širenju država nije suprotstavila nijednom svojom merom – upozorava sagovornik Ekonometra.

Janoš Alfendi ističe da je Vojvodina bogata ilovačom, resursom koji je potrebno samo kopati i od njega proizvoditi za građevinarstvo neophodne opekarske blokove. "Građevinar", koji u ovoj godini slavi zlatni jubilej – jedan vek postojanja – nikad nije prestajao da radi. Godišnje se u ovoj fabrici proizvede 12 miliona raznih opekarskih komada. Mogli bi i mnogo više da proizvode ukoliko bi se građevinarstvo oporavilo. Trideset pet stalno zaposlenih i kvalifikovanih radnika primaju prosečno 26.000 dinara mesečno.

U zavisnosti od poslova i broja naručilaca, "Građevinar" povremeno angažuje i veći broj radnika na određeno vreme. Ciglana jedino ne radi u zimskom periodu, od decembra do marta, kada radnici odlaze na plaćeni godišnji odmor. Za sve vreme, međutim, redovno primaju garantovane lične dohotke.

Vredni i preduzimljivi

Meštani Debeljače koriste sve resurse koje imaju u okruženju, kako bi pokretali raznovrsne privredne delatnosti.

– Debeljača sa 6.000 stanovnika oduvek je bila izuzetno aktivna. Imali smo fabriku obuće "Moda", koja je, nažalost, ugašena jer je bila loše privatizovana. U našem mestu postoje i male radionice za izradu nameštaja i parketa. Čak smo i vodu koja je stvorila mala jezera, posle iskopavanja ilovače na dubini od 10 metara, dali u najam ribarima. Zemljište
je u posedu naše fabrike, pa maksimalno koristimo sve što je dostupno i mogućno, kako bismo što većem broju ljudi omogućili da rade i zarađuju – kaže Alfendi.

Majska gulašijada

Debeljača decenijama, uvek u maju, priređuje na svojim ulicama gulašijadu. Jedan od organizatora ove zanimljive kulinarske manifestacije je i "Građevinar".

– To je dan kada smo mi dobri domaćinii kada se družimo – ističe Janoš Alfendi.

– Dolaze nam gosti iz cele zemlje i uživaju u majstorski spravljenom gulašu. Prethodno oformimo komisiju koja proglašava pobednike i najuspešnije takmičare.

Poslednjih godina sve je veći broj Mađara, Rumuna, pa i Slovaka koji dolaze na gulašijadu i učestvuju u takmičenju, a iz Debeljače odlaze sa nezaboravnim utiscima.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )