Banka Intesa i "Dunav osiguranje" najbolji po aktivi - Objavljena rang lista banaka i osiguravajućih društava

Banka Intesa je prva na listi pet najvećih banka po aktivi u Srbiji koji redovno objavljuje specijalizovana publikacija časopisa "Biznis i Finansije", "Finansije top". Slede Komercijalna banka, UniCredit, Raiffeisen i Societe General banka Srbija. Izuzev prvog i drugog mesta u ostatku liste je došlo do izvesnih promena u rangu u odnosu na prošlu godinu kada su se na 3. 4. i 5. mestu nalazile EFG banka, Raiffeisen i UniCredit banka, dok je Societe Generale banka bila na 8. mestu i između dve liste najviše je popravila svoj rang.

U prvih pet banaka po dobiti su ove godine banka Intesa, Raiffeisen, UniCredit banka, Komercijalna i AIK Banka.

Publikacija "Finansije top" časopisa "Biznis & Finansnije", predstavlja pregled poslovanja i bilansa banaka, osiguravajućih društava i brokerskih i revizorskih kuća u 2011. godini i prvom tromesečju 2012. godine. Uz to, u publikaciji su izneti rezultati analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih fondova, investicionih fondova u Srbiji i berzi u regionu.

Rang-liste banaka i osiguravajućih društava napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2011. godine i podataka Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2012 godine, dok je rang-lista brokerskih kuća napravljena prema prometu u 2011. godini, na osnovu podataka Beogradske berze.

Na listi prvih pet osiguravajućih kuća po aktivi je "Dunav osiguranje", a zatim slede "Delta Generali", DDOR Novi Sad, "Wiener Stadiche osiguranje", i "Grawe" osiguranje, dok je redosled po dobiti nešto drugačiji: na prvom mestu je "Delta Generali", slede "Dunav osiguranje", DDOR Novi Sad, Dunav-RE i "Wiener Stadiche osiguranje".

Suprotno promenama u raspoloženju štediša u Evropi, koje su svoje uloge selili u druge valute izvan evra, u Srbiji kriza u evrozoni nije izazvala promene u preferencijama, pa više od 90% štediša i dalje štedi u evrima pokazuje anketa B&F. Bankari međutim imaju različita iskustva sa ročnošću štednje pa se kod nekih povećava procenat uloga oročenih na duže od godinu dana, a drugi pak smatraju da štediše primetno radije biraju kraća oročenja upravo zbog nestabilnosti u zoni evra.

Da li će Srbija ući u dužničku krizu?

Za razliku od bankarskog sektora gde je izuzev slučaja nekoliko domaćih banaka, situacija dobra, domaći ekonomisti izašli su sa ozbiljnim upozorenjima vezanim za zaduženost Srbije i stanje javnih finansija.

- Država Srbija se nalazi pred izborom: ili će nastaviti da troši više nego što prikuplja porezom - i ubrzano se zadužuje po sve većim kamatnim stopama, uz veliku verovatnoću da uskoro uđe u dužničku krizu - ili će naglo smanjiti fiskalni deficit, a time i zaustaviti zaduživanje. Odluka mora biti doneta u kratkom roku, jer će tržište, ako se na preduzme fiskalna konsolidacija, uskoro prestati da finansira državu. Investitorima je potreban samo neki okidač - a u slučaju Srbije to bi mogao da bude izostanak sporazuma sa MMF - kaže ekonomista Milojko Arsić, u autorskom tekstu za specijalno izdanje "Štedeti ili trošiti: Kako naći meru", posvećeno aktuelnim dilemama koje predstavljaju i predmet pregovora potencijalnih koalicinih partnera u novoj vladi.

Koje god partije da uđu u vladu nesumnjivo je da će se i prvog i svakog drugog dana suočavati sa dilemom gde i kako podstaći privredu.

- Pre nego što posegne za eventualnim dodatnim zaduživanjem, nova vlada Srbije bi trebalo da razmisli o tome šta bi mogla da uradi s malo ili nimalo novca. Odgovor je jednostavan - da poboljša privredni ambijent i konkurentnost - kaže Mihailo Crnobrnja dekan Fakulteta za ekonomiju finansije i administraciju, u specijalnom dodatku edicije Finansije TOP časopisa Biznis i Finansije.