Spremni za IPO - Izmena zakona konačno omogućila uvođenje inicijalnih javnih ponuda u Srbiji

U nameri da predstavnicima kompanija, banaka, investicionih društava, institucija tržišta kapitala i medijima prezentuje osnove koncepta inicijalne javne ponude akcija na tržištu kapitala (IPO), Beogradska berza u saradnji sa Erste Group Bank AG iz Beča, i uz podršku Udruženja banaka Srbije, 5. juna u prostorijama UBS organizuje "BELEX IPO 2012" u okviru kojeg će biti reči o osnovnim preduslovima, procedurama, efektima i ulogom PR-a i marketinga u ovom procesu.

Šta je IPO, i šta zapravo obuhvata koncept i procedura koje podrazumeva proces otvaranja kompanije prema investicionoj javnosti putem izdavanja akcija i njihovog uključenja u berzansko trgovanje?

Inicijalna javna ponuda, u osnovi, predstavlja prvi izlazak akcija na primarno tržište kapitala. Kroz postupak IPO–a akcije se nude investicionoj javnosti, odnosno zainteresovanim investitorima, a kompanija time pribavlja dodatni kapital za razvoj poslovanja. U tranzicionim ekonomijama IPO je najčešće primenjivan instrument privatizacije velikih javnih kompanija.

Inicijalna javna ponuda, odnosno primarna emisija akcija, predstavlja prilično složen i zahtevan proces, stoga se izdavaoci najčešće oslanjaju na usluge investicione banke koja odrađuje celokupan posao, od ideje do realizacije primarne emisije akcija.

Investiciona banka nastupa u ulozi potpisnika emisije, tzv. underwritera, i obavezuje se na otkup akcija od izdavaoca po dogovorenoj ceni, ili se, pak, obavezuje da će otkupiti sve akcije neprodate investitorima na tržištu. Druga alternativa je izbor agenta emisije čiji zadatak jeste što bolja promocija atraktivnosti ulaganja u akcije kompanije. Ukoliko investiciona banka, potpisnik emisije, ne želi ili ne može da preuzme ceo rizik izdavanja i prodaje akcija, odlučuje se da redukuje rizik formiranjem takozvanog Sindikata potpisnika, koji predstavlja grupu investicionih bankara koji učestvuju u prodaji emisije.

Osnovni zadatak investicione banke, odnosno pokrovitelja emisije u postupku IPO, jeste da odredi vrstu akcija koje će biti emitovane (obične ili preferencijalne), cenu po kojoj će se ponuditi investicionoj javnosti (Public offering price – POP), i vreme izlaska na tržište. U procesu određivanja cene akcija, koje su predmet javne ponude, potpisnik emisije mora obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora, kao što su: finansijsko stanje kompanije, u smislu profitabilnosti, zatim, stopu rasta i stepen poverenja investitora. Dakle, da bi kompanija mogla uspešno da sprovede javnu ponudu, neophodno je da ima stabilnu tržišnu i finansijsku poziciju, prepoznatljiv brend, realne mogućnosti razvoja, profitabilnost, kadrovsku bazu, partnerske veze, međunarodno sertifikovane procese i proizvode, i da ima uspostavljen efikasan mehanizam poslovnog i finansijskog izveštavanja i interne kontrole.

Proces IPO prati dilema, da li se obratiti individualnim (retail) ili institucionalnim investitorima. Ako se kompanija opredeli za individualne investitore, u procesu promocije javne ponude, može se u značajnoj meri osloniti na postojeći sistem marketing aktivnosti. Izbor kvalitetnih institucionalnih investitora jeste posao investicione banke. Insitucionalni investitori su, po pravilu, agresivniji u odnosu na individualne i uglavnom, su specijalizovani za određene vrste akcija. Investicioni bankari znaju ko je među investitorima zainteresovan za određenu oblast, koji investitori su strpljivi, koji su, pak, nestrpljivi i brzo prodaju kupljene akcije. Proces izbora investitora je, dakle, veoma važan element procesa IPO, jer je u interesu kompanije da akcije kupe investitori koji će ih duže držati u svom portfelju i koji imaju poverenje u menadžment kompanije.

Putem inicijalne javne ponude može se izvršiti potpuna privatizacija kompanija, privatizacija javnog sektora u državnom vlasništvu, može se održavati diversifikovana vlasnička struktura kompanija, jer samo kompanije sa diversifikovanom vlasničkom strukturom mogu biti atraktivne tržištu kapitala. Osnovni motiv kojim se kompanije rukovode prilikom odluke i ulaska u proces listiranja na berzi putem IPO, osim diversifikacije vlasništva i pribavljanja kapitala za finansiranje unapred definisanog projekta u okviru strategije rasta i razvoja kompanije (usvajanje i nabavka novih tehnoloških postrojenja, osvajanje novih tržišta, unapređenje postojećeg proizvodnog programa i sl.), jeste i mogućnost uređenja komunikacije između akcionara i menadžmenta kroz usvajanje principa korporativnog upravljanja koji vrlo jasno definišu i obezbeđuju njihova prava i obaveze. Prisutnost kompanije na berzanskom tržištu otvara mogućnost kontinuirane komunikacije sa potencijalnim investitorima, koja, istovremeno, zahteva poštovanje principa javnosti poslovanja.

Značajni su i marketinški efekti koji prate ovaj proces, imajući u vidu neophodnost oglašavanja i promocije emisije akcija u najširoj javnosti - pomenimo, primera radi, aktuelno listiranje akcija "Facebook"-a na Njujorškoj berzi koje je pobudilo pažnju najšire javnosti bez obzira na njihovu zainteresovanost za kupovinu i trgovanje akcijama najpoznatije internet socijalne mreže na svetu.