MARKOVIĆ: Situacija u bankama regularna, neće biti nove Agrobanke

(BojanMarković)

Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković izjavio je danas da nema naznaka da će u drugim bankama u Srbiji doći do slične situacije kao u Agrobanci, koja je trenutno pod prinudnom upravom.

Marković je, na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji, istakao i da je u bankama čije su matice u Grčkoj situacija regularna i da se ne primećuju nikakva neuobičajena kretanja.

Prema rečima viceguvernera, u Agrobanci je u toku primena plana aktivnosti koje su doneli akcionari i koje je NBS odobrila.

- Treba dati šansu tom planu, a ako ne da rezultate, razmatraće se druge opcije - rekao je Marković napominjući da je "Agrobanka" još uvek banka sa licencom.

Kako su naveli predstavnici NBS, kreditna aktivnost banaka u Srbiji usporava se od početka godine, pri čemu je značajnije usporavanje u sektoru stanovništva nego u sektoru privrede.

Međutim, Srbija je jedna od retkih zemalja koja je, kada se izuzmu uticaj inflacije i kursa, i tokom ekonomske krize imala konstantne pozitivne stope kreditne aktivnosti.

Prema rečima Markovića, pre krize učešće prekograničnih kredita bilo je značajno, ali sada se njihov broj smanjuje, a rastu krediti iz banaka u Srbiji, što znači da raste potencijal domaćeg bankarskog sektora, a poboljšava se i valutna struktura kredita.

Što se tiče učešća problematičnih kredita, odnosno kredita sa kašnjenjem u otplati preko 90 dana, prema preliminarnim podacima za mart, njihov nivo bio je 20,1%, pri čemu je u sektoru privrede učešće bilo 22,1%, a u sektoru stanovništva 8,3%.

Predstavnici centralne banke ukazali su da rast problematičnih kredita nije toliko izražen pošto je na kraju prošle godine bio 18,9%, kao i da je primetno da je tokom marta smanjen broj takvih kredita kod privrede, ali se povećava kod građana.

Viceguverner Marković istakao je da je tačno da je u Srbiji u odnosu na druge zemlje učešće problematičnih kredita nešto veće, ali da su oni potpuno pokriveni rezervacijama banaka sa više od 120%.

On je napomenuo da je čak i pre krize nivo problematičnih kredita u Srbiji bio 11%, i da je njihov prirast tokom krize bio u proseku ili niži nego u drugim zemljama, i dodao da je njihovo razrešenje u Srbiji nešto teže, odnosno ostaju duže u knjigama, između ostalog, i zbog duge procedure bankrotstva i odsustva faktoringa.