Reciklaža plastičnog otpada u Srbiji je i dalje na nivou od simboličnih 3%

Potpuno odsustvo kulture odlaganja smeća, ali i nebriga nadležnih u državi doprineli su da se u Srbiji, u samo nekoliko fabrika, reciklira svega 3% od 250.000 tona plastike.

Ne postoje nužni preduslovi za razvoj i opstanak reciklažne industrije u Srbiji, tako da je depozitni sistem, to jest povratna boca jedan od boljih načina da se donekle umanji večiti problem zagađenja životne sredine u Srbiji, tvrdi Zoran Petrov, predstavnik norveške firme "ANSO".

Od pomenute količine, koja se svake godine unese u Srbiju, 40.000 tona predstavlja otpad od PET ambalaže. S obzirom na to da je plastična boca neuništiva, pribegava se spaljivanju ove vrste otpada na deponijama, čime se u atmosferu oslobađaju štetne materije i ugrožava zdravlje ljudi.

Ideja o povratnoj plastičnoj ambalaži je potekla od pokojnog generalnog direktora "Knjaz Miloša" Radenka Marjanovića, koji je u Švedskoj video kako taj sistem funkcioniše. On je smatrao da njegova firma, kao lider u svojoj branši, ima i najveću odgovornost za gomilanje plastičnog otpada.

Trebalo je da dođe do prihvatljivog rešenja i za industriju i za državu. Međutim, novo rukovodstvo, koje je krajem 2004. godine preuzelo "Knjaz Miloš", nije se dalje bavilo ovom problematikom.

Pomenuti sistem funkcioniše slično kao i u slučaju vraćanja staklene boce. Razlika je što bi plastičnu flašu bilo moguće vratiti u bilo kojoj prodavnici, jer je njena vrednost uračunata u cenu, tvrdi Petrov, i stimuliše kupca da vrati ambalažu.

Srpske fabrike imaju velike probleme pri sakupljanju otpada, kaže Petrov. On objašnjava da bi zbog toga bi bilo dobro da budući Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predvidi obavezu za firme koje bi morale da imaju kontejnere za plastiku, papir, drvo i ambalažu.