Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Profil preduzetnika u Srbiji - Nova publikacija RZS otkriva zašto su inovatori i trgovci najbrojniji
Komentari
Ilustracija (Foto: dotshock/shutterstock.com)
Usklađivanje sa Evrostat programom
I to u Beogradu ili njegovoj okolini. U tom slučaju, najverovatnije nema drugih zaposlenih. S obzirom na to da radi u prestonici, zajedno sa kolegama drugim preduzetnicima, stvara nešto manje od trećine bruto dodate vrednosti.
Njemu, međutim, stiže tek svaki deseti dinar prometa.
Ovo bi se moglo zaključiti iz podataka tek objavljene publikacije Republičkog zavoda za statistiku "Preduzetnici u Republici Srbiji".
Statistika je 2024. sprovela redovnu reviziju obračuna bruto domaćeg proizvoda. I svih domena sistema nacionalnih računa u skladu sa Evrostatovim programom.
Kako objašnjavaju iz Zavoda, jedna od značajnih promena odnosi se na obračun bruto dodate vrednosti neinkorporisanih preduzeća, odnosno preduzetničkih radnji.
Preduzetnici obuhvaćeni anketom
U poslednjoj publikaciji su najvažniji makroekonomski indikatori za preduzetničke radnje za 2025. po novoj metodologiji.
"Prema novoj metodologiji, obračunom su obuhvaćeni samo oni preduzetnici koji su podneli završne račune Agenciji za privredne registre i paušalci za koje su od Poreske uprave dobijena rešenja o oporezivom dohotku.
Ilustracija (Foto: Robert Kneschke/shutterstock.com)
Na osnovu raspoloživih podataka, obuhvaćeno je 267.560 preduzetnika koji su poslovali u toku 2025. godine u Srbiji.
Od ukupnog broja preduzetnika, u Beogradskom regionu je 28,7%. U Vojvodini je 25,2%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 28,1%, a u regionu Južne i Istočne Srbije 17,9% preduzetnika.
Kada se po
To je izabrana delatnost u slučaju 17,6%. Na drugom mestu je trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala – 15,9%.
Prerađivačka industrija je osnovna delatnost u slučaju 13,3% preduzetnika. Građevinarstvom se bavi njih 11,1%, saobraćajem i skladištenje 8,3%, a informisanjem i komunikacijama 7,8%.
Preduzetnici u Republici Srbiji u 2025. godini zapošljavali su 253.723 radnika. Po broju radnje stručne delatnosti su prve, ali po broju radnika su na samom začelju - upošljavaju 6,5 % angažovanih radnika.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Geralt)
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku objašnjava da u intelektualnim uslugama, osnivač plaća doprinose samo za sebe. Retko angažuju druge.
- Ima dosta firmi u IT industriji koje, kada treba da zaposle 30 ljudi na nekom projektu, izaberu da angažuju preduzetnika. U suprotnom bi morale da osnuju HR službu. Jednostavnije je da angažuju konsultante koji imaju svoje agencije, uz tipske ugovore sve dok traje projekat. Trgovci i zanatlije moraju da angažuju dodatne ljude - kaže Rajić.
Gde su najveći prometi
Ni promet se ne poklapa sa brojem preduzetnika. Oni koji posluju u Beogradskom regionu ostvarili su 26% prihoda. U Vojvodini 24,8%. Najveći promet je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 30,8%, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji 18,4% ukupnog obrta.
Nije iznenađenje da se najviše novca vrti u trgovinama – 31,6%. U prerađivačkoj industriji 16,9%, građevinarstvu 13,3%, a stručnim delatnostima 10 %. Manje novca prihoduju saobraćaj i skladištenje (6,8%) i usluge smeštaja i ishrane (6,1%).
Konačno, njihov učinak po pitanju bruto dodate vrednosti najveći je u Beogradskom regionu. Oni učestvuju sa 31,5 %.
Vojvodina sa 25,9%, Šumadija i Zapadna Srbija sa 26,4%. Udeo preduzetnika iz Južne i Istočne Srbije je 16,3 % ukupnog BDV-a.
I po tom pokazatelju, sektor najmanjih delova privrede polako raste. Ali i dalje zaostajemo za rezultataima njihovih kolega u EU.
- U EU, u glavnim gradovima, preduzetnici učestvuju i do 45 % u BDV-u. U manjim gradovima njihov udeo je između 30 i 35 % - kaže Dragoljub Rajić.On ukazuje i da je mnogo faktora koji ograničavaju poslovanje. Kao prepreke Rajić navodi troškove poslovanja.- Retko ko je imao bruto rast prihoda od 40 % za četiri godine, ali su osnovica i troškovi porasli. Opet svedočimo da ljudi rade u sivoj zoni. Operativni troškovi su skočili. Problem je i što godinama nije povećan cenzus od šest miliona dinara za prelazak na vođenje knjiga i osam miliona za ulazak u PDV sistem. Jer ti prelasci dodatno uvećavaju troškove poslovanje - dodaje Rajić.
Udeo u bruto dodatoj vrednosti stručne delatnosti ponovo vraća u centar pažnje. Ova delatnost sa udelom od 18,1 % je najuspešnija.
Prerađivačka industrija čini 16,3%, a trgovina 15,9%. Građevinarstvo donosi 12,3%, informisanje i komunikacije – 8,2%. Saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane su izjednačeni – 6,5%.
Firme:
Republički zavod za statistiku Beograd
Agencija za privredne registre Beograd
Poreska uprava Srbije
BSN-Mreža za poslovnu podršku Beograd
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.