(E Magazin, 2006) Mike Ahem (FIC, PWC) : Perspektive ekonomije Srbije

PERSPEKTIVE EKONOMIJE SRBIJE


Kako našu budućnost vidi nesumnjivo kompetentna osoba?



Mike Ahem



Ekonomija Srbije se značajno oporavila od oktobra 2000, iako je na nesreću nivo grinfild direktnih stranih investicija još uvek veoma nizak. Promptno rešenje određenih političkih pitanja, zajedno sa ekonomskim reformama usmerenim na konkretne stvari, trebalo bi da donese veliku korist Srbiji i njenom narodu.


Kontekst procene ekonomije

Kada se vrši procena stanja ekonomije u Srbiji, važna stavka, koja se obično previđa, jeste zaista loše stanje u oktobru 2000. Zemlja je bila u neizvesnom finansijskom stanju posle više od decenije provedene bez imalo novih investicija, ozlojeđena zbog ispražnjenog budžeta i istrošenih individualnih ušteđevina. Iz ovog ugla, zemlja je prošla dug put bez velikih prepreka, što je bio veliki uspeh. Takođe, ovo je i podstrek za napredak uz pojačane snage.

Kada se procenjuje nivo direktnih stranih investicija u Srbiji, od jako je velike važnosti da se napravi distinkcija između priliva kroz privatizaciju i direktnih stranih investicija koje potiču od grinfild ulaganja. Značajna stopa privatizacije pokriva činjenicu da je grinfild investiranje alarmantno nisko. Zbog čega se ovo dešava?

Više od svega, nizak nivo grinfild direktnih stranih investicija odražava negativan stav prema Srbiji koji postoji u svetu. Rasprava o tome da li je svet u pravu ili ne nije relevantna. Dok se stavovi sveta ne promene, Srbija neće privlačiti direktne strane investicije koje su joj neophodne.


Tri negativne činjenice

Konkretno, tri činjenice doprinose ovakvom negativnom gledištu. Na prvom mestu, prolongirana saradnja sa Haškim tribunalom, koja posmatrače sa strane čini sumnjičavim po pitanju toga da li su u Srbiji savladani stavovi iz devedesetih godina. Na sreću, ovaj se problem da rešiti kada vlada preda dva najozloglašenija optuženika kako bi osigurala nastavak pregovora oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA). Na drugom mestu, jasan napredak je potreban u rešavanju budućeg statusa Kosova. Ovde su stvari uglavnom u rukama političke elite: ona mora biti spremna na izvestan broj teških poteza koji ne donose popularnost u velikom delu naroda, ali su neohodni i isplatiće se na duže staze. I na trećem mestu je pitanje budućnosti Državne Zajednice Srbije i Crne Gore. Kako će se ono rešiti manje je važno, esencijalno je da se, kakav god bio ishod, on poštuje i da obe strane po njemu postupe.


Haški tribunal


Prioriteti

Savet stranih investitora je identifikovao nekolicinu prioriteta za 2006. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU su već pomenuti. Glavni ciljevi sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (vladavina zakona, nadležnost institucija, tržišna ekonomija) poklapaju se sa ciljevima koje je postavio FIC.





POTREBNI SU AMANDMANI NA ZAKON O RADU IZ 2005. GODINE


Ekonomski protekcionizam je postao veliki problem u mnogim delovima sveta u poslednje vreme. Oni koji su zaplašeni konkurencijom glasniji su po ovom pitanju od onih koji imaju veće tržišno učešće, mada od ovoga koristi imaju velike grupe. Efektivna primena Zakona o zaštiti konkurencije iz 2005. je neobično važna za ekonomski razvoj zemlje. Ovde su dva pitanja posebno važna. Prvo, bilo kakva sklonost ka usmeravanju na nove strane investicije nije na mestu. Pažnja treba da se usmeri na preovlađujuće domaće monopole i restriktivnu praksu, čime bi se ohrabrile nove investicije u sektore od važnosti. Fokus je najvažniji: antimonopolska komisija ne može sebi dozvoliti da bude opterećena uvidom u previše situacija: mora da se fokusira na sektore u kojima postoji problem konkurencije. Skorašnje najave da će bankarski sektor biti doveden pod kontrolu zakona, teško je razumeti s obzirom na to postoji konkurentnost u ovom sektoru. I drugo, regulatorno telo za procenu konkurentnosti treba da sačinjavaju primarno ljudi koji razumeju ekonomiju i poslovanje, a takođe i pravna pitanja.





Goruća pitanja

Pitanje kojim se nije puno bavilo poslednjih meseci je mogućnost ulaska u novi lon sporazum. O koristima od praćenja programa MMF postoje oprečna mišljenja, ne samo u Srbiji. Sadašnje stanje ekonomskog razvoja Srbije čini novi sporazum krucijalnim za zemlju. On će usmeriti kretanje ekonomije, omogućiće kontinuitet i uveriće poslovanje u to da je pravac kojim se ekonomija kreće ispravan.

Postoje još neka pitanja koja ne treba zapostaviti. Reforma u oblasti gradskog građevinskog zemljišta, koju je započeo ministar Parivodić, mora biti glasno i jasno izglasana, podržana dosledom primenom novog zakona o hipoteci. Potrebni su amandmani na Zakon o radu iz 2005. U današnjem izrazito tržišno orijentisanom svetu, ni rad ni poslovanje ne mogu da očekuju da budu zaštićeni jer će, na duge staze, od toga da trpi ekonomski prosperitet. Treba očuvati zdravo stanje bankarsokg sektora u Srbiji kroz razvoj balansiranih bi-laws koji podržavaju novi zakon o bankarstvu. I konačno, postoji povećano interesovanje za tržište kapitala u Srbiji. Samim tim, treba više pažjne obratiti na regulativu u ovoj oblasti, standarde finansijskog izveštavanja i poreske zakone, kako bi se ohrabrilo veće ulaganje i normalna tržišna aktivnost.


Značaj zone jedinstvene slobodne trgovine Jugoistočne Evrope

Savet stranih investitora se svesrdno zalaže za prelazak na zonu jedinstvene slobodne trgovine Jugoistočne Evrope, koja bi trebalo da važi od 1. januara 2007, kao kruna postignutih bilateralnih sporazuma. Zona slobodne trgovine će uprostiti i harmonizovati trgovinu u našem regionu. Veća trgovinska saradnja u regionu je veoma važna za ekonomski napredak, kako celog regiona, tako i svake pojedinačne zemlje. Takođe, zajedničko poslovanje je način da se zaleče stare rane. Efektivnost slobodne trgovinske zone će biti značajno uvećana ako se saobraćajne veze poboljšaju (vazdušne, železničke, rečne veze, putevi). Iz perspektive Srbije, tekući projekt pojednostavljivanja i standardizacije procedura na graničnim prelazima će se još više isplatiti kada se ratifikuju sporazumi o jedinstvenoj trgovinskoj carinskoj zoni.




Podrška strateškim investitorima

Više pažnje treba usmeriti i na strateške investitore koji planiraju prisustvo u Srbiji. Kada njihove grupe pokažu interesovanje, Vlada mora da brzo na njega odreaguje. Nerealno je očekivati da će biti više od jedne šanse da se takve investicije privuku: svaku priliku treba prigrabiti obema rukama, pošto investitori uvek imaju alternative. Svet će sa zanimanjem pratiti prces prodaje bivšeg Mobtela. Investitori i konsultanti su takođe jako zainteresovani za projekte u javnom sektoru (puteve i ostalu infrastrukturu, restrukturiranje i privatizaciju dobara), ali im je potrebna sigurnost u to da se ovi procesi odvijaju transparentno i pod tržišnim uslovima.