Mogu li solar i vetar da obezbede energiju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji?

Globalna energetska tranzicija ulazi u novu fazu. Nakon godina u kojima su solarne elektrane i vetroparkovi obarali rekorde po padu cena i rastu instalisanih kapaciteta, pred energetskim sektorom danas stoji jedno ključno pitanje: kako obezbediti da obnovljiva energija bude dostupna u svakom trenutku, bez obzira na to da li sija sunce ili duva vetar? Upravo na to pitanje odgovara najnovija studija Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) "24/7 Renewables: The Economics of Firm Solar and Wind".

Izveštaj pokazuje da obnovljivi izvori energije više nisu samo konkurentni fosilnim gorivima po pitanju cene proizvodnje električne energije. U kombinaciji sa baterijskim skladištima energije, solarne i vetroelektrane sve češće mogu da obezbede stabilnu i pouzdanu isporuku električne energije tokom čitavog dana, sedam dana u nedelji.

Autori studije uvode novi pokazatelj, takozvani "firm LCOE" (Levelised Cost of Electricity), kojim se meri trošak proizvodnje pouzdane, kontinuirano dostupne električne energije iz hibridnih sistema koji integrišu solarne elektrane, vetroparkove i baterijska skladišta. Na taj način, fokus se pomera sa same proizvodnje energije na sposobnost sistema da odgovori na potražnju u realnom vremenu.

Analiza IRENA solar+BESS u više zemalja pokazuje da su firm LCOE pale sa iznad 100 USD/MWh u 2020. godini na oko 54 do 82 USD/MWh od 2025. godine u solarnim regionima sa visokim zračenjem i jakim koridorima vetra. Dalja smanjenja troškova od oko 30% do 2030. godine i oko 40% do 2035. godine projektuju se pod trenutnim pretpostavkama tehnologije i troškova, dovodeći FIRM LCOE ispod 50 USD/MWh na lokacijama sa najboljim performansama do 2035. godine.

Troškovi hibridnih sistema su u stalnom padu. Posebno se izdvajaju regioni sa kvalitetnim solarnim i vetropotencijalom, gde hibridni projekti već danas mogu da obezbede energiju po cenama koje su konkurentne, a neretko i niže od cena novih elektrana na fosilna goriva.

Kina trenutno prednjači kao tržište sa najnižim troškovima, dok zemlje poput Brazila, Indije, Južne Afrike, Australije i država Zaliva ubrzano dostižu nivo potpune cenovne konkurentnosti sa konvencionalnim izvorima energije.

Posebnu pažnju izveštaj posvećuje ulozi baterijskih sistema za skladištenje energije. Donedavno posmatrani kao dodatna komponenta energetskog sistema, baterijski kapaciteti postaju ključni element za integraciju velikih količina obnovljive energije. Pad cena tehnologije skladištenja, zajedno sa tehnološkim unapređenjima u oblasti solarnih panela i vetroturbina, značajno smanjuje troškove obezbeđivanja energije tokom perioda kada proizvodnja iz obnovljivih izvora opada.

Međutim, IRENA naglašava da tehnološki napredak sam po sebi nije dovoljan. Za ubrzano širenje ovakvih projekata biće presudna regulatorna podrška, adekvatni tržišni signali i dugoročne politike koje prepoznaju vrednost fleksibilnosti i pouzdanosti u elektroenergetskim sistemima. Izveštaj zaključuje da tehnologije sazrevaju, troškovi nastavljaju da padaju, a tržišna potražnja raste, zbog čega će brzina razvoja projekata koji obezbeđuju obnovljivu energiju "24 časa dnevno, sedam dana u nedelji" biti jedan od najvažnijih faktora uspeha globalne energetske tranzicije tokom naredne decenije.

Za zemlje koje intenzivno razvijaju nove kapacitete iz obnovljivih izvora, uključujući i Srbiju, ovi trendovi predstavljaju važan signal da budućnost energetike više nije samo u povećanju instalisanih megavata, već u izgradnji sistema sposobnih da obezbede sigurnu, stabilnu i ekonomičnu zelenu energiju u svakom trenutku.