Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Javni dug Srbije povećan u avgustu za 10,5 milijardi dinara
Izvor: Beta
Sreda, 07.10.2026.
12:41
Sreda, 07.10.2026.
12:41
Komentari
Ilustracija (Foto: Shutterstock/Janusz Pienkowski)
Gotovo 80% duga je u stranoj valuti. Direktne obaveze države su na kraju avgusta iznosile 40,24 mlrd EUR. Od toga je unutrašnji dug 10,99 milijardi, a spoljni gotovo tri puta veći i iznosi 29,25 mlrd EUR.
Tu su i indirektne obaveze, odnosno garancije koje je država dala. One ukupno iznose 1,68 mlrd EUR. Nešto više od 600 mil EUR je indirektni dug u zemlji, isključivo prema poslovnim bankama. Spoljni indirektni dug iznosi 1,07 mlrd EUR.
Javni dug je na kraju 2000. godine iznosio 14,2 mlrd EUR. To je, međutim, bilo gotovo 180 odsto vrednosti BDP-a. Na kraju ovog avgusta iznosio je 41,9 milijardi ili tri puta više, ali je udeo u BDP-u drastično manji i iznosi 43,3%.
Šest godina nakon petooktobarskih promena, 2006. udeo duga se u BDP-u smanjio na samo 30%. Nominalno dug je na kraju te godine iznosio 9,3 mlrd EUR.
Najniži dug Srbija je imala na kraju 2008. Njegovo učešće se u odnosu na BDP smanjilo na 25,8%, a dug je tada iznosio 8,8 mlrd EUR.
Na kraju 2012. godine dug je iznosio 17,7 mlrd EUR, što znači da se država za te četiri godine zadužila za gotovo devet milijardi dinara.
Dve godine kasnije, dakle na kraju 2014. udeo duga u poređenju sa BDP-om popeo se iznad kriterijuma iz Mastrihta i iznosio je 63,4%. Najveći je bio godinu kasnije kada je država otpočela proces fiskalne konsolidacije. Na kraju 2015. godine dug je iznosio nominalno 24,8 milijardi dinara, a udeo u BDP-u je bio 67,2%.
U odnosu na 2012, na koju se predstavnici vlasti, gotovo svakodnevno, pozivaju u izbornoj kampanji, dug države je danas dva i po puta veći. Tada je iznosio 17,7 milijardi, danas je gotovo 42 mlrd EUR. Kada se, međutim, poredi njegov udeo u BDP-u, razlika je obrnuta. Zbog rasta BDP-a udeo duga je sa tadašnjih 50,8% na avgustovskih 43,3%.
Između 2015. i 2018. godine javni dug je smanjen za otpilike milijardu evra, ali zbog pandemije kovida, izdašnih davanja države i investicionog "buma", bez ikakvog jasnog prioritetnog plana i transparentnosti u odabiru partnera, ponovo počinje da raste.
Od 2020. do danas on je gotovo udvostručen. Na kraju prve godine pandemije "kovid" iznosio je 26,6 mlrd EUR, danas je dostigao skoro 42 milijarde.
Prema poslednjim podacima, na prvom mestu poverilaca su kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 12,9 mlrd EUR. Na drugom mestu su vlasnici državnih dugoročnih hartija, emitovanih u dinarima, sa 6,9 mlrd EUR.
Poslovnim bankama po osnovu kredita Srbija je na kraju ovog avgusta dugovala 5,5 mlrd EUR, a Izvozno-uvoznoj banci Kine 2,8 milijardi dinara.
Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih načina zaduživanja. Naime, prema podacima Uprave za javni dug krediti od banaka porasli su sa nepunih 200 mil EUR na 5,5 mlrd EUR za samo šest godina.
Tagovi:
Javni dug Srbije
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.