Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Od modne piste do trpeze – Zašto luksuzni brendovi sve češće otvaraju restorane

Izvor: RTS

Nedelja, 27.09.2026.

10:37

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Pixabay / St33lv0ll1)

Velike modne kuće odavno ne prodaju samo odeću, torbe, cipele ili nakit. Njihov svet sve češće izlazi iz prodavnica i seli se za stolove restorana. Luksuzni brendovi otvaraju restorane, kafiće i poslastičarnice, a u te projekte uključuju i neka od najvećih imena svetske gastronomije.

Jedan od najnovijih primera je Dior, koji je sredinom septembra otvorio restoran u centru Milana, u saradnji sa Enrikom Bartolinijem, kuvarom sa tri Mišlenove zvezdice.

Restoran je zamišljen kao mesto u koje se dolazi tokom čitavog dana, od doručka do večere. Na večernjem meniju je petnaestak jela, među kojima i jedno od poznatijih Bartolinijevih: rižoto sa gorgonzolom i cveklom.

Degustacioni meni od pet tanjira košta 150 EUR, dok je ponuda za ručak jednostavnija i uključuje salate i sendviče.

Dior, međutim, nije prvi koji je spojio modu i gastronomiju.

Guči je još ranije otvorio svoje Osterije, među kojima je i restoran u Firenci, u saradnji sa slavnim "šefom" Masimom Boturom.

Bulgari od 2017. godine sarađuje sa trostrukim Mišlenovim kuvarom Nikom Romitom, a njegovi restorani danas postoje u više svetskih gradova, među njima u Milanu, Rimu, Parizu, Tokiju i Dubaiju.

Fendi je u Milanu ušao u gastronomiju kroz saradnju sa restoranom Langosterija, dok je Prada kupila istorijsku milansku poslastičarnicu Markizi. Grupa LVMH, vlasnik brendova kao što su Luj Viton i Dior, preuzela je takođe jednu od poznatih milanskih poslastičarnica, Kova.

Luj Viton poslednjih godina razvija čitav gastronomski svet oko svog brenda. U Milanu je, u saradnji sa porodicom Ćerea, vlasnicima restorana Da Vitorio, otvoren projekat u palati Taverna koji uključuje restoran i kafić, u samom centru grada.

Zašto se modne kuće odlučuju na gastronomiju

Jedan od odgovora nalazi se u tome što se promenio način na koji se doživljava luksuz. Proizvod je i dalje važan, ali sve veću vrednost ima i ono što mu prethodi i ono što ga prati: ambijent, usluga, atmosfera i iskustvo.

- Brendovi pokušavaju da odu dalje od fizičkog proizvoda i oko njega izgrade iskustvo kojim mogu da ispričaju svoje vrednosti, estetiku i istoriju. Hrana je postala jedan od načina da to urade - kaže Vitoria Veronezi, direktorka master programa Fashion Experience and Design na Univerzitetu Bokoni u Milanu.

U takvom konceptu restoran nije izdvojeni biznis, već deo identiteta modne kuće. Enterijer, tanjiri, uniforme osoblja, način serviranja, ambalaža, pa čak i logo na peni kapućina, sve je osmišljeno tako da pripada istom vizuelnom svetu.

U kafiću Luj Vitona u milanskoj ulici Montenapoleone, na primer, tanjiri nose motive i logo brenda, koji se pojavljuje i na kapučinu i kolačima.

Cene su, naravno, u skladu sa adresom i brendom: pojedinačni kolač košta 18 evra, a kroasan četiri.

Za modne kuće ovakvi prostori imaju i drugačiju funkciju. U njihov svet mogu da uđu i ljudi koji možda neće kupiti torbu ili haljinu iz najskuplje kolekcije. Ali nije reč samo o privlačenju novih kupaca.

Restorani i kafići često su namenjeni i postojećoj klijenteli, zbog čega se nalaze u okviru prodavnica, u njihovoj neposrednoj blizini ili na najprestižnijim gradskim adresama.

Postoji, naravno, i poslovni razlog. Gastronomija donosi dodatni prihod, a luksuznim kućama omogućava da deo poslovanja razvijaju nezavisno od sezonske prodaje odeće i aksesoara. Istovremeno, kupac u prostoru brenda provodi više vremena.

Zato se restoran može posmatrati i kao svojevrsni nastavak (flagship) prodavnice samo sa drugačijim razlogom za dolazak. Moda, dizajn, umetnost, gastronomija i kultura nalaze se na istom mestu.

Društvene mreže dodatno podstiču taj model. Atraktivno jelo, prepoznatljiv logo ili upečatljiv enterijer lako postaju fotografije i video-snimci koje gosti sami objavljuju. Restoran tako dobija i ulogu marketinškog kanala.

Na meniju nema ekstravagancije

Zanimljivo je, međutim, da gastronomija u ovim restoranima često nije posebno eksperimentalna. Naprotiv, na menijima se mogu naći poznata i tradicionalna jela, samo pripremljena od vrhunskih sastojaka.

Enriko Bartolini u svom restoranu sa tri Mišlenove zvezdice eksperimentiše sa ukusima i složenim jelima. U restoranu koji je otvorio sa Diorom, međutim, nalaze se i klasici poput špageta kačo e pepe i brancina na pari sa povrćem.

Sličan pristup ima i Niko Romito u restoranima Bulgari. Na meniju su, između ostalog, parmiđana i pasta sa paradajzom, jela koja su jednostavnija, poznata gostima i koja mogu da se jedu bez posebne ceremonije.

- Ko posećuje restorane modnih brendova traži lepotu, pažljivu uslugu i prijatno iskustvo, ali uglavnom preferira sigurniju kuhinju, manje usmerenu na eksperimentisanje - navodi novinarka specijalizovana za gastronomiju i hotelijerstvo Ana Prandoni.

Za kuvare saradnja sa modnim kućama takođe ima svoje prednosti. Brend može da obezbedi prostor, enterijer, posuđe i kompletan vizuelni identitet, kao i ulaganja koja bi klasičnom restoranu bilo mnogo teže da sam finansira. Kuvar, s druge strane, dobija pristup novoj publici i međunarodnoj vidljivosti.

Od Milana do Tokija – gastronomija luksuznih brendova osvaja svet

Ovaj spoj se zato širi daleko izvan Italije. "Luj Viton" ima restorane i kafiće u Parizu, Dohi, Bangkoku, Osaki i drugim gradovima.

Tifan ima svoj Blu boks kafe (Blue Box Café) u Njujorku. Guči Osterija postoji u Firenci, Beverli Hilsu, Tokiju i Seulu. "Dior" je gastronomski koncept razvio i u svom istorijskom sedištu u Parizu, gde je restoran Monsieur Dior poverio kuvaru Žanu Imberu.

Posebno važno tržište postala je Azija, gde se poslednjih godina otvara sve više restorana povezanih sa velikim luksuznim brendovima.

Italija je, naravno, prirodno mesto za ovaj spoj. A Milano, kao jedna od svetskih prestonica mode, u tome ima posebno mesto.

Armani već godinama ima svoj kafić i restoran u gradu, gde je brend prisutan u detaljima, od papirnih ubrusa do čokoladice koja se služi uz kafu.

Modne kuće tako postepeno šire prostor u kojem komuniciraju sa svojim klijentima. Umesto da se susret završi kupovinom, on može da se nastavi uz kafu, ručak ili večeru.

Luksuz se na taj način sve manje vezuje samo za ono što kupujemo, a sve više za mesta na kojima boravimo i iskustva koja pamtimo.

A ako je nekada modna revija bila način da brend pokaže svoju novu kolekciju, danas se deo te priče može odvijati i za stolom, uz tanjir, čašu vina ili šoljicu kafe.

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Luksuz se vraća na tron: LVMH beleži prvi rast posle turbulentne godine Industrija, Finansije

Ništa od oživljavanja industrije luksuzne robe 2025. Finansije

12 aromatičnih sveća uz koje će vaš dom mirisati na novogodišnje praznike Građevina

Prodaja u Luj Vitonu i Dioru opala – Hermes se drži zahvaljujući ultra bogatašima Industrija

Od Vorhola do Pikasa: Ko su najbogatiji kolekcionari umetnina na svetu? Turizam, sport, kultura

Prada kupuje Versaće za 1,25 mlrd EUR Industrija, Finansije

Kriza luksuznog sektora doživljava vrhunac - 50 miliona ljudi prestalo je da kupuje skupe brendove Industrija, Finansije

Armani i Dior pod istragom Industrija

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.