Može li filmska industrija postati nova grana crnogorske ekonomije?

Crna Gora ima potencijal da postane konkurentna međunarodna filmska destinacija, a povećanje finansijskih podsticaja za strane produkcije i pojednostavljivanje procedura trebalo bi dodatno da ojačaju poziciju u konkurenciji sa zemljama regiona. Istovremeno, razvoj filmske industrije mogao bi da donese efekte i sektorima koji nisu direktno povezani sa produkcijom – od hotelijerstva i transporta do trgovine i turizma.

Direktorica Filmskog centra Crne Gore Aleksandra Božović za eKapiju kaže da su lokacije jedan od najvećih aduta zemlje.

- Crna Gora ima realan potencijal da postane konkurentna međunarodna filmska destinacija. Najbolji dokaz za to su brojni inostrani filmovi koji su snimani na crnogorskim lokacijama i prije osnivanja Filmskog centra Crne Gore i uvođenja formalnih finansijskih podsticaja za inostrane produkcije - navodi Božović.

Kako dodaje, na relativno malom prostoru nalaze se "mediteranska obala, istorijska urbana jezgra, ruralni predeli, planine, jezera i rijeke".

- Produkcijama to omogućava da u kratkom vremenu i na malim udaljenostima pronađu vrlo različite ambijente za snimanje. Kratke udaljenosti između lokacija olakšavaju i organizaciju snimanja, i to je nešto o čemu producenti i te kako vode računa - kaže Božović.

Dodatni argument za privlačenje stranih produkcija sada su i veći finansijski podsticaji. Nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o kinematografiji cash rebate povećan je sa 25% na 30%, uz dodatnih 5% za projekte koji se snimaju u manje razvijenim opštinama.

- Time je Crna Gora ojačala svoju poziciju u odnosu na zemlje regiona sa kojima se nadmeće za iste projekte - kaže Božović.

Izmene zakona, prema njenim rečima, nisu usmerene samo na finansijski deo, već i na olakšavanje samog procesa snimanja.

- Naš cilj je da međunarodni producenti u Crnoj Gori, pored lokacija, pronađu i jasne procedure i pouzdanog partnera u institucijama, što Filmski centar Crne Gore svakako već jeste - navodi Božović.

Ipak, atraktivne lokacije i finansijski podsticaji sami po sebi nisu dovoljni za razvoj kompletne filmske industrije. Kao izazove Božović izdvaja razvoj kadrova, produkcijskih kompanija, studijske i tehničke infrastrukture, kao i dostupnost opreme i specijalizovanih usluga.

- Ove oblasti nije moguće posmatrati odvojeno. Razvoj produkcijskih kompanija zavisi od raspoloživih kadrova, a kadrovi stiču iskustvo samo ukoliko postoji dovoljan broj projekata - kaže ona.

Zbog toga je, kako ističe, jedan od prioriteta Filmskog centra Crne Gore jačanje domaćih filmskih profesionalaca.

- Veće međunarodne produkcije angažuju veliki broj specijalizovanih profila i domaći kadar mora biti spreman da odgovori njihovim zahtevima - navodi Božović.

U tome, dodaje, postoji i direktan interes stranih produkcija.

- Budući da se finansijski podsticaji odnose na kvalifikovane troškove ostvarene u Crnoj Gori, inostrane produkcije imaju i direktan interes da angažuju domaće filmske radnike.

Prostor za napredak postoji i u infrastrukturi.

- Zbog toga je neophodno da sistem podrške ostane dovoljno konkurentan kako bi privukao projekte koji će upošljavati postojeće domaće kapacitete i podsticati nova ulaganja - kaže Božović.

Ekonomski efekat jednog većeg stranog snimanja, međutim, ne ostaje samo u filmskom sektoru, ističe Božović.

Tokom snimanja, kako objašnjava, angažuju se domaće produkcijske kompanije i filmski radnici, ali i brojni pružaoci usluga iz drugih sektora.

- Hoteli, restorani, transportne i rent-a-car kompanije, trgovine, zanatske i tehničke službe i drugi. Boravak veće filmske ekipe tokom više sedmica ima neposredan uticaj na ekonomiju sredine u kojoj se snima - navodi ona.

Posebno je značajno što bi se taj efekat mogao proširiti i van najrazvijenijih turističkih centara.

- Dodatni podsticaji za projekte koji se realizuju u manje razvijenim opštinama, koje se pretežno nalaze na severu zemlje, treba da doprinesu tome da se snimanja odvijaju i van primorskih i turističkih centara, u kojima se danas realizuje najveći broj inostranih produkcija - kaže Božović.

Prema njenim rečima, korist od stranih produkcija može biti dugoročnija od samog perioda snimanja.

- Kroz rad na međunarodnim projektima domaći profesionalci i kompanije stiču reference i kontakte, a standardi rada u sektoru se podižu - navodi.

Filmska produkcija može imati efekat i na turizam, jer se lokacije koje se pojave u filmovima i serijama dodatno promovišu pred međunarodnom publikom.

- Kada se Crna Gora pojavi kao kulisa u filmu ili seriji, njene lokacije dobijaju dodatnu međunarodnu vidljivost i mogu podstaći gledaoce da ih posete. Iskustva zemalja iz našeg okruženja pokazuju da film može biti veoma uspešan kanal dodatne promocije turističke destinacije - kaže Božović.

Ipak, krajnji cilj je da Crna Gora ne bude samo zemlja u kojoj se snima zbog atraktivnih pejzaža.

- Atraktivne lokacije su dobra polazna osnova, ali nisu dovoljne da bi zemlja postala ozbiljna međunarodna filmska destinacija - upozorava Božović.

Potrebno je, kako navodi, razvijati "celokupan produkcioni sistem koji podrazumeva kvalitetne domaće kadrove i produkcijske kompanije, tehničku i studijsku infrastrukturu, specijalizovane usluge i efikasnu administrativnu podršku".

Izmene i dopune Zakona o kinematografiji, prema njenim rečima, predstavljaju korak u tom pravcu. Pored unapređenog sistema finansijskih podsticaja, uvedena su rešenja koja bi trebalo da olakšaju komunikaciju produkcija sa lokalnim institucijama.

- Svaka opština je sada u obavezi da odredi jedinstvenu kontakt tačku za producente, preko koje će dobijati informacije o potrebnoj dokumentaciji i dozvolama za snimanje - kaže Božović.

Odobrenje za snimanje stranim produkcijama sada izdaje Filmski centar Crne Gore, u roku od 15 dana od podnošenja zahtjeva.

- Dugoročno, najvažnije je da međunarodne produkcije ostave trajan trag u domaćoj industriji kroz veće angažovanje crnogorskih filmskih radnika i kompanija. Cilj Filmskog centra Crne Gore je da producenti Crnu Goru biraju zbog njenih lokacija, a da joj se vraćaju zbog kvaliteta uslova za rad - zaključuje Božović.