Na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekada čuveni Progres i Prosveta

Prema podacima Ministarstva privrede, mnogo duži je spisak kompanija koje iz različitih razloga ne mogu da se privatizuju ove godine.

Zbog sprovođenja plana restukturiranja, vlasničkih sporova ili činjenice da se nalaze na Kosovu i Metohiji, nije moguće privatizovati 33 firme, od Jumka i Simpa, preko Trayala, Tigra, rudarskih preduzeća Resavica i Trepča do čitavog niza specijalnih bolnica odnosno banja i na kraju – onoga što je ostalo od nekadašnjeg izdavačkog preduzeća "Politika".

Od ukupno 41 preduzeća na aktuelnom spisku za privatizaciju, Jat apartmani su pre nekoliko dana prodati za nešto više od pet miliona evra, i to kompaniji Montvision sa Kopaonika.

Tako smo došli do 40 preostalih, od kojih 33 firme imaju neki formalni razlog da nisu u procesu pripreme za privatizaciju.

Od preostalih, dve kompanije trenutno traže kupce – poljoprivredno preduzeće Omoljica i Radio-televizija Kragujevac, dok je za još pet "moguća objava javnog poziva" za prodaju državnog kapitala.

Među njima su nekada čuveno preduzeće za spoljnu trgovinu Progres i takođe nekada velika izdavačka kuća Prosveta.

Interesantno je da je Akcionarski fond, odakle će svim punoletnim građanima biti isplaćena jednokratna naknada od po 6.000 dinara, najveći pojedinačni suvlasnik i Progresa AD, sa 31,7% kapitala ali i manji akcionar čuvene izdavačke kuće Prosveta.

Vlada Srbije je odluku o privatizaciji Progresa donela još 2024. godine, ali od tada nije bilo koraka u rešavanju sudbine kompanije koja je osamdesetih i devedesetih bila zadužena za spoljnu trgovinu sa istočnim blokom zemalja i sa čijeg čela je na čelo Vlade Srbije 1994. došao Mirko Marjanović, koji je na toj poziciji ostao do petooktobarske promene vlasti.

Kada je o Prosveti reč, ona je 2009. godine prodata privatnom konzorcijumu, ali kupac nije ispunjavao ugovorne obaveze, plate nisu isplaćivane, imovina je stavljana pod hipoteke a radnici su mesecima štrajkovali u knjižari Geca Kon u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Već 2010. privatizacija je raskinuta, a čak 29% akcija otišlo je u Registar akcija i udela, svojevrsni spisak akcija koje su "vraćene" državi posle raskinutih privatizacija. Ostatak kapitala je kod Republike Srbije, grada Beograda, PIO i zdravstvenog fonda i sličnih državnih institucija, uključujući i Akcionarski fond.

Kako je Prosveta ostala bez imovine, novca i zaposlenih, država je 2020. godine donela odluku da brigu o knjižari Geca Kon poveri javnom preduzeću "Službeni glasnik", koji i dan danas upravlja tim objektom.