Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
FT: nuklearnoj industriji je potrebno petostruko ubrzanje gradnje do 2050.
Komentari
(Foto: Unsplash/Lukas Lehotsky)
Svetska nuklearna asocijacija (WNA) upozorava, piše Finantial Times, na zabrinjavajući jaz između visokih političkih ciljeva i trenutnog tempa izgradnje. Da bi se dostigle proklamovane mete za 2050. godinu, godišnji obim početka gradnje novih reaktora mora se povećati petostruko.
Prema procenama Svetske nuklearne asocijacije (WNA), od krajem 2030-ih godina pa nadalje biće neophodno započinjati izgradnju 60 do 65 gigavata (GW) novih kapaciteta svake godine. Poređenja radi, u 2025. godini započeta je gradnja tek oko 12,6 gigavata.
Jaz: 559 gigavata
Da bi se dostigao zbirni cilj država od 1.457 GW ukupnog kapaciteta do 2050. godine (što uključuje i inicijativu za tripliranje kapaciteta pokrenutu na COP28), trenutni projekti i planovi nisu dovoljni:
- Oko 400 gigavata obezbediće produženje rada postojećih reaktora.
- Oko 498 gigavata dolazi iz reaktora koji su trenutno u fazi izgradnje, planiranja ili su zvanično predloženi.
- Ali čak 559 GW mora se dobiti iz potpuno novih projekata koji tek treba da se pretvore u konkretne projekte i investicione odluke.
Džonatan Kob, viši programski voditelj za klimu u WNA, ističe da se ključne akcije moraju sprovesti tokom ove decenije: "potrebna je usaglašena akcija u kratkom roku kako bi se stvorili uslovi za ovakvo ubrzanje — što uključuje razvoj lanaca snabdevanja, radne snage i regulatornog okvira. Trenutno postoji jasan jaz u mnogim zemljama između onoga što se radi i onoga što mora da se uradi da bi se ciljevi ostvarili" precizan je Kob.Naravno, tržištem novogradnje i dalje ubedljivo dominira Kina, dok u Evropi Velika Britanija gradi dva velika projekta – Hinkley Point C i Sizewell C – oslanjajući se na francusku tehnologiju, mada mi dodajemo i Pakš II, projekte u Češkoj i Slovačkoj, i budući Jek 2 u Sloveniji.
Trka sa obnovljivim izvorima i uloga baterijskih skladišta
U konačnici, visoki početni troškovi, dugi rokovi izgradnje i istorijska kašnjenja i dalje opterećuju nuklearni sektor. S druge strane, varijabilni obnovljivi izvori energije (solari i vetar) i baterijski sistemi beleže drastičan rast. U 2025. godini mreži je priključeno tek oko 3 gigavata novih nuklearnih kapaciteta, naspram čak 814 gigavata novih solarnih i vetroelektrana i 108 gigavata baterijskih skladišta.
Ipak, u WNA ne smatraju da su baterije pretnja za nuklearke, već dodatak koji stabilizuje mrežu. Baterijski sistemi omogućavaju fleksibilnost, čime se izbegava da se nuklearni reaktori moraju smanjivati ili gasiti u trenucima visoke proizvodnje iz vetra i sunca.
A FT takođe beleži i da se pored finansijskih i logističkih izazova, evropska nuklearna flota ovog leta ponovo suočila sa klimatskim pritiscima – visoke temperature i niski vodostaji reka primorali su pojedine elektrane na smanjenje snage, što naglašava potrebu da se novi reaktori projektuju sa naprednijim sistemima hlađenja prilagođenim dugoročnim klimatskim promenama.
Tagovi:
Svetska nuklearna asocijacija
51 Svetski nuklearni simpoziju u Londonu
nuklearna industrija
gradnja nuklearki
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.