Nova era tehničkih pregleda: Šta vozači u Srbiji moraju da znaju

Tehnički pregled vozila u Srbiji poslednjih godina prerastao je iz rutinske formalnosti u detaljno dokumentovanu proveru tehničke ispravnosti automobila. Vozilo više nije dovoljno samo dovesti na liniju i očekivati da će eventualni manji nedostaci ostati nezapaženi. Pregled obavljaju dva kontrolora, propisan je redosled radnih operacija, koriste se merni uređaji, a ceo postupak se snima. Tokom 2026. godine počelo je i testiranje Centralnog informacionog sistema tehničkih pregleda – CISTEP-a, koji treba dodatno da digitalizuje i ujednači postupak. Ipak, važno je razlikovati pravila koja već važe od promena koje se tek testiraju ili čija je primena odložena za 2027. godinu.

Tehnički pregled obuhvata identifikaciju automobila, utvrđivanje njegovih tehničkih karakteristika i kontrolu uređaja i opreme važnih za bezbedno učestvovanje u saobraćaju. Proveravaju se identifikacione oznake vozila i motora, registarske oznake i podaci koji treba da odgovaraju onome što je navedeno u saobraćajnoj dozvoli.

Kontrola zatim obuhvata sistem upravljanja, kočnice, svetlosne i signalne uređaje, vidljivost iz vozila, zvučni signal, izduvni sistem, oslanjanje, pneumatike, električne instalacije, motor, prenosni mehanizam i propisanu opremu. Mere se sile kočenja, sastav ili dimnost izduvnih gasova, pritisak u pneumaticima i usmerenost svetala. Pregled putničkog vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 tone ne može trajati kraće od 25 minuta. Postupak obavljaju dva kontrolora, dok vozilom na tehnološkoj liniji upravlja kontrolor sa odgovarajućom vozačkom dozvolom.

Jedna od važnih karakteristika savremenog tehničkog pregleda jeste obavezno snimanje njegovog toka. Video-sistem mora da omogući očitavanje registarske oznake i pregled radnih operacija koje se izvode na liniji. Na snimku moraju biti prikazani tačno vreme i datum, a kada video-sistem ne radi, pregled ne može da se obavlja.

Kontrolori ne bi smeli da preskaču propisane provere niti da vozilo proglase ispravnim samo na osnovu površnog vizuelnog utiska. Rezultati merenja predstavljaju sastavni deo zapisnika, a za neispravno vozilo izdaje se izveštaj u kojem su navedeni pronađeni nedostaci. Ako automobil ne prođe pregled, ponovni pregled mora da se obavi u istom ovlašćenom privrednom društvu, najkasnije u roku od sedam radnih dana. Tada se mogu proveriti samo delovi koji su prethodno ocenjeni kao neispravni, osim ako kontrolori posumnjaju da je u međuvremenu došlo do promene stanja drugih uređaja.

Najbolja priprema za tehnički pregled počinje proverom sistema koji neposredno utiču na bezbednost. Ako automobil pri kočenju vuče u jednu stranu, papučica kočnice pulsira, čuje se struganje ili se na volanu osećaju vibracije, vozilo bi pre pregleda trebalo odvesti u servis. Na valjcima se ne proverava samo da li automobil može da se zaustavi, već i efikasnost kočenja, razlika sila između točkova iste osovine i rad parkirne kočnice.

Pneumatici moraju odgovarati propisanim dimenzijama, imati dovoljnu dubinu šare i ne smeju biti vidljivo oštećeni, ispucali ili deformisani. Potrebno je proveriti i pritisak u gumama, posebno ako automobil duže nije vožen. Zazori u upravljačkom mehanizmu, dotrajali zglobovi, ležajevi ili drugi elementi oslanjanja takođe mogu biti razlog da vozilo bude proglašeno neispravnim. Zbog toga je pregled trapa i kočnica kod mehaničara jedna od najkorisnijih preventivnih kontrola.

Pre odlaska na pregled treba uključiti sva kratka i duga svetla, poziciona svetla, pokazivače pravca, stop-svetla, svetlo registarske tablice, svetla za vožnju unazad i svetla za maglu, ako ih vozilo poseduje. Nije dovoljno da sijalice samo rade – proverava se i pravilna usmerenost svetlosnog snopa. Neodgovarajuće sijalice, nehomologovani svetlosni uređaji ili naknadne prepravke mogu predstavljati problem.

Vetrobransko staklo ne bi trebalo da ima oštećenje koje ometa vidljivost, a brisači i sistem za pranje stakla moraju biti funkcionalni. Treba proveriti sigurnosne pojaseve, retrovizore, sirenu, mehanizme vrata i registarske tablice. U automobilu mora da se nalazi propisana oprema, uključujući sigurnosni trougao, reflektujući prsluk, komplet prve pomoći sa važećim rokom upotrebe i uže ili polugu za vuču, kada su propisani za tu vrstu vozila.

Na tehničkom pregledu meri se emisija izduvnih gasova benzinskih motora, odnosno dimnost kod dizel motora. Pravilnik predviđa da motor tokom merenja bude potpuno zagrejan, odnosno da temperatura ulja bude najmanje 80 stepeni, osim kada je proizvođač predvideo nižu normalnu radnu temperaturu. Zbog toga nije idealno automobil dovesti potpuno hladan posle veoma kratke vožnje.

Pre pregleda treba obratiti pažnju na upaljene upozoravajuće lampice, nepravilan rad motora, pojačano dimljenje, curenje goriva ili ulja i oštećenja izduvnog sistema. Kod odgovarajućih novijih vozila postoji i mogućnost provere sistema za upozoravanje na kvar opreme za regulisanje aero-zagađenja preko OBD priključka. Brisanje greške neposredno pre pregleda ne rešava stvarni kvar, pa je sigurnije prvo obaviti dijagnostiku i otkloniti njegov uzrok.

Za redovni tehnički pregled potrebno je dati na uvid saobraćajnu dozvolu, odnosno odgovarajuću potvrdu o registraciji, kao i ličnu kartu osobe koja je dovezla automobil. Ako je saobraćajna dozvola izgubljena, potrebno je uverenje o upisu u jedinstveni registar vozila. Za prepravljena vozila i vozila sa naknadno ugrađenim uređajima može biti potrebno odgovarajuće uverenje o ispitivanju, popularno nazvano atest.

Automobil se na redovni pregled dovodi neopterećen, pa bi iz prtljažnika trebalo ukloniti nepotreban teret. Registarske tablice i identifikacione oznake moraju biti čitljive, a stvarno stanje vozila treba da odgovara dokumentaciji. Promena boje, neupisane prepravke, neodgovarajuće dimenzije pneumatika, naknadno ugrađena kuka ili gasna instalacija bez potrebne dokumentacije mogu sprečiti uspešan završetak pregleda.

Najvažnija aktuelna novina jeste testiranje CISTEP-a, Centralnog informacionog sistema tehničkih pregleda. Prema zvaničnom pozivu Agencije za bezbednost saobraćaja, period testiranja traje od 15. juna do 15. decembra 2026. godine, a učešće ovlašćenih tehničkih pregleda je dobrovoljno. Tokom testa kontrolori postupak obavljaju kao i ranije, uz dodatno unošenje podataka u novi sistem.

Cilj CISTEP-a je formiranje jedinstvene baze, povezivanje sa drugim informacionim sistemima i automatsko preuzimanje podataka sa mernih uređaja bez mogućnosti naknadne izmene prethodno izmerenih vrednosti. To bi trebalo da donese ujednačenije kriterijume i bolju kontrolu rada tehničkih pregleda. Međutim, zvanično obaveštenje Agencije trenutno potvrđuje testiranje sistema, ali ne navodi da su zbog toga već promenjeni kriterijumi koje vozila moraju da ispune.

Posebnu pažnju privukla su pravila koja se odnose na katalizatore i neujednačenost sile kočenja po obrtu točka, često nazivanu ovalnošću kočnica. Prema važećem tekstu propisa, za vozila homologovana i proizvedena sa katalizatorom, a prvi put registrovana u Srbiji do 5. jula 2021. godine, zahtev da se ne smeju koristiti bez katalizatora primenjuje se nakon 5. jula 2027. godine.

Od tog datuma predviđen je i stroži normativ za neujednačenost sile kočenja po obrtu točka: najviše 20 odsto za putnička i laka teretna vozila kategorija M1 i N1, odnosno 30 odsto za navedene kategorije težih vozila, autobusa i prikolica. Do tada vlasnici ne bi trebalo da čekaju poslednji trenutak. Neispravan ili uklonjen katalizator, krivi diskovi i oštećeni doboši mogu već sada uticati na emisiju, kočenje i opštu bezbednost automobila, čak i kada određeni stroži kriterijum još nije počeo da se primenjuje.

Tehnički pregled ne bi trebalo posmatrati kao prepreku koju automobil jednom godišnje mora da savlada, već kao proveru da li je vozilo bezbedno za vozača, putnike i ostale učesnike u saobraćaju. Kratak preventivni pregled u servisu, provera dokumentacije i blagovremeno otklanjanje kvarova najbolji su način da se ispune aktuelni standardi i da se vlasnik pripremi za dalju digitalizaciju i najavljene strože zahteve.