Čadež:Srbija na pragu nove industrije - roboti neće ugroziti radna mesta

U fabrici će se proizvoditi humanoidni roboti i roboti sa četiri noge, a posao bi, prema najavama, trebalo da dobije više od 200 ljudi.

Govoreći o značaju investicije predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je istakao da se ne radi samo o još jednom proizvodnom pogonu, već o ulasku Srbije u industriju koja je, kako je rekao, tek u nastajanju.

- Ne radi se tek o još jednoj fabrici. Ušli smo u industriju koja se praktično rađa, ne u još jednu fabriku- ocenio je Čadež.

Prema njegovim rečima, trenutak u kojem Srbija ulazi u oblast humanoidne robotike posebno je značajan, jer se ta industrija danas nalazi u fazi u kojoj su bili mobilni telefoni pre skoro dve decenije ili električni automobili pre desetak godina.

Čadež je naveo da se tehnologija već razvija i da sledi njena masovna proizvodnja i primena širom sveta. Zato je, dodao je, od velikog značaja gde će se ta tehnologija razvijati i proizvoditi.
Posebno je istakao da bi fabrika u Šapcu mogla da proizvodi više hiljada robota, dok su postojeće proizvodnje u nekim evropskim zemljama znatno manjeg obima.

- Ovo je zaista jedina velika fabrika takve vrste za humanoidne robote, dakle tehnologije koja tek dolazi - naveo je predsednik PKS-a.

Govoreći o značaju investicije za domaću privredu, Čadež je podsetio da ona ne bi bila moguća bez prethodnog iskustva kompanije Mint u Srbiji, njene saradnje sa domaćim inženjerima i dobavljačima, kao i iskustva u poslovanju u Srbiji.

Naveo je i da su značajnu ulogu u stvaranju uslova za ovakve investicije imali odnosi Srbije i Kine, pre svega odnosi predsednika Aleksandra Vučića i kineskog predsednika Si Đinpinga.
Rast tržišta humanoidnih robota


Kako je naveo, u prvoj polovini 2026. godine u svetu je isporučeno između 19.000 i 22.000 humanoidnih robota, što predstavlja višestruko povećanje u odnosu na prethodni period.

Kompanija Agibot, tehnološki partner Minta, prema njegovim rečima, ima značajan udeo na svetskom tržištu. Čadež je naveo i procenu Morgan Stenlija da bi tržište humanoidnih robota do 2040. godine moglo da dostigne vrednost od oko pet biliona dolara.

- Dakle, to je stvarno ogromno. Evo, da vašim gledaocima pojednostavimo – to je red veličine cele te industrije, otprilike kao sadašnja vrednost cele nemačke ekonomije - naveo je Čadež.

Za Srbiju, međutim, značaj investicije nije samo u proizvodnji robota, već i u mogućnosti da domaći inženjeri i kompanije učestvuju u njihovom razvoju, obuci i primeni.

Čadež je rekao da za to postoji nekoliko važnih preduslova – fizičko prisustvo fabrike i razvojnog centra, ali i baza znanja i inženjera koju je Srbija gradila prethodnih godina.

Govoreći o tome šta će humanoidni roboti raditi u proizvodnji, Čadež je objasnio da će se u narednim godinama sve više koristiti za poslove koji su za ljude teški, prljavi ili monotoni.

- Roboti ne zamenjuju radnu snagu koje ima, nego zamenjuju radnu snagu koje nema - istakao je predsednik PKS-a.

U tom kontekstu, ocenio je da roboti mogu da budu odgovor na problem nedostatka radne snage sa kojim se suočavaju kompanije u Srbiji, ali i širom Evrope.

Posebnu prednost humanoidnih robota vidi u tome što je savremeni svet prilagođen ljudima, pa nije neophodno iz korena menjati postojeće fabrike i proizvodne sisteme.

- Mi živimo u svetu koji je pravljen za nas, za ljude i zato humanoidni roboti. Zato su humanoidni roboti jako važni za budućnost, jer vi ne možete da prekomponujete svet i fabrike preko noći, niti za deset godina - naveo je Čadež.

Šira primena robotike mogla bi, prema Čadežu, značajno da poveća konkurentnost srpskih kompanija.

Pozivajući se na primere iz automobilske i drugih industrija, naveo je da primena humanoidnih robota može da donese veoma značajna povećanja produktivnosti.

- Govorimo o trideset pet do šezdeset pet, sedamdeset odsto povećanju produktivnosti - naveo je predsednik PKS-a.

On je ocenio da je to posebno važno za Srbiju, imajući u vidu da je produktivnost jedan od izazova domaće privrede – kako proizvoditi više u istom vremenskom periodu i uz bolji kvalitet.

Zato, kako je rekao, Srbija ima interes da bude među prvima u ovoj oblasti.

Čadež je na kraju ocenio da se promena strukture srpske privrede već dešava i da je period oslanjanja na radno intenzivne proizvodne procese završen.

Privredna komora Srbije

MINTH METAL PARTS BALKAN doo Šabac

PKS

Minth Group Šabac

Mint

Marko Čadež

robotika