Dok Beograđani kritikuju širenje kolovoza i kružnih tokova, Zagrepčani negoduju zbog najave smanjenja broja traka i uloge "pokusnog kunića"

Gradska vlast u Beogradu već duže insistira na proširenju kolovoza u svim ulicama i svim delovima grada gde god je to moguće, a kako bi se stvorio dodatni saobraćajni komfor za vozače automobila. To je suština, sada već nekoliko godina aktuelne rekonstrukcije raznoraznih beogradskih ulica, iako kao zvaničan razlog iz Starog dvora navode bolju protočnost. Zbog ovolikog davanja prednosti vozačima četvorotočkaša, umesto pešacima, biciklistima i javnom prevozu (što je makar formalno bila saobraćajna politika koju je Grad Beograd zagovarao do pre nekoliko godina), u dobrom delu javnosti širenje kolovoza, uz sada već obavezni prateći detalj u vidu kružnih tokova, nije naišlo na oduševljenje, već na kritike. Pogotovu što se u tim saobraćajnim manevrima povremeno pomera i ono što je godinama odgovaralo drugim učesnicima u saobraćaju (kao što je neobjašnjivo pomeranje pešačkog prelaza između hotela Balkan i Moskva uz jednako, u drastičnu korist vozača automobila, podešene semafore).

I dok u Beogradu očigledno akcija širenja kolovoza neće biti zaustavljena, jer se najavljuju uveliko i novi takvi manevri, naši susedi Zagrepčani ne dočekuju sa oduševljenjem najavu suprotnog manevra - sužavanja ulica za automobile. Naime, kako piše Jutarnji.hr, najava da će na Selskoj i Horvaćanskoj u Zagrebu biti ukinut deo saobraćajnih traka i uvesti autobuska traka, uz premeštanje tramvajskog stajališta Knežija, izazvala je buru.

Reč je o, kako navodi ovaj medij, zahvatu od 1,5 mil EUR, koji nije samo lokalna saobraćajna rekonstrukcija. Raskrsnica je odabrana kao zagrebački pilot evropskog projekta REALLOCATE, u kojem se nova saobraćajna rešenja testiraju u stvarnom životu kako bi drugi kasnije mogli da uče na onome što je uspelo – ili nije. Rezultati eksperimenta meriće se, upoređivati i deliti s drugim gradovima, a uspešna rešenja trebalo bi da mogu da se primene i drugde. REALLOCATE je projekat vredan gotovo 12,7 mil EUR, traje od 2023. do 2027. godine i okuplja deset evropskih gradova u pet parova. Zagreb je povezan s Budimpeštom, a njegov jedini pilot upravo su Selska i Horvaćanska: raskrsnica koja bi sada trebalo da postane najvidljiviji rezultat trogodišnjeg eksperimentisanja s novim modelom gradske mobilnosti.

To da su gradovi u ovom projektu svojevrsni pokusni kunići nije samo interpretacija, navodi Jutarnji. REALLOCATE njihove lokacije zvanično naziva Safe & Sustainable Mobility Labs, odnosno laboratorijama bezbedne i održive mobilnosti. Reč je o urbanim područjima namenjenim pilotiranju rešenja, zajedničkom razvoju intervencija i proveri njihovog učinka. Projekat ih opisuje kao okruženja za učenje i testiranje. Ukupno se sprovodi 15 takvih pilota, po dva u vodećim gradovima i po jedan u gradovima blizancima poput Zagreba.

Još je, kako ističe ovaj medij, zanimljivije što rezultati pilota ne ostaju samo gradovima koji ih sprovode. REALLOCATE predviđa posebne smernice za druge gradove, koji na osnovu iskustava iz pilot-gradova izrađuju planove za preuzimanje najmanje jednog testiranog rešenja. Na kraju projekta rezultati treba da budu javno dostupni kako bi ih i drugi gradovi mogli koristiti ili da bi im poslužili kao inspiracija. Selska i Horvaćanska tako nisu samo raskrsnica koju Zagreb želi da uredi, već mesto na kojem se u stvarnom saobraćaju proverava efekat preraspodele prostora između automobila, javnog prevoza, pešaka i biciklista, piše Jutarnji.

Kada je reč o gradovima blizancima, Zagreb u ovoj priči nije jednaki blizanac. Budimpešta je vodeći grad i ima dva pilot projekta, dok Zagreb kao blizanac sprovodi jedan. Sistem je zamišljen kao razmena iskustava: gradovi upoređuju podatke i rešenja, odlaze jedni drugima u stručne posete i zajednički analiziraju šta funkcioniše, a šta treba menjati. Zagrebački LAB zvanično je nazvan holističko rešenje za centralni saobraćajni koridor, a njegova lokacija upravo je raskrsnica Selske i Horvaćanske.

Inače, prestonica Hrvatske se u REALLOCATE uključila 2023. nakon gradskog Zaključka o prijavi projekta. Projekat je prijavljen na poziv programa Horizon Europe za podršku evropskoj misiji klimatski neutralnih i pametnih gradova. Nakon odobrenja, ugovor između evropske agencije CINEA i koordinatora potpisan je 18. aprila 2023. godine, a Zagreb je potom morao da pristupi ugovoru kako ne bi izgubio pravo na dodeljena sredstva.

O konkretnim radovima i tome kada bi trebalo da počnu gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević zasad nije iznosio detalje. Na pitanje novinara Jutarnjeg može li da kaže nešto više o zahvatu na raskrsnici odgovorio je da nema detaljne informacije sada o tome.

Što se tiče predloga rešenja za Selsku i Horvaćansku, analizirani su snimci dronovima i saobraćajni podaci, a razrađivana su i moguća rešenja. Među predlozima za Zagreb bili su raskrsnice po holandskom modelu i smanjenje broja automobilskih traka. Nekoliko meseci kasnije dokumentacija za rekonstrukciju upravo je predvidela ukidanje dela traka, uvođenje autobuske trake, novu biciklističku infrastrukturu i premeštanje stajališta Knežija. Projekat, piše Jutarnji, ide i dalje od građevinskog zahvata. Za Zagreb su predviđeni pametni semafori, kamere i radari, kao i brojanje i klasifikacija saobraćaja, a među alatima koje bi trebalo da koristi jeste i LiDAR skener za procenu kvaliteta i pristupačnosti trotoara. Alat za analizu snimaka dronovima pomoću veštačke inteligencije, koji prepoznaje i broji automobile, pešake i bicikliste, predviđen je za sve vodeće i gradove blizance. U aprilu 2026. godine partneri iz Zagreba i Budimpešte posebno su predstavili zajednički rad upravo na takvom sistemu za praćenje saobraćaja.

I dok se građani Zagreba bune protiv saobraćajnih novina koje su deo detaljno pripremanog, planiranog i namenski finansiranog projekta, projekat širenja kolovoza u Beogradu se i tom, planskom pogledu razlikuje od zagrebačkog.