Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Stajić: Obnova Deliblatske peščare tek posle procene štete i mapiranja terena
Komentari
Deliblatska peščara pre požara (Foto: Shutterstock/Budimir Jevtic)
Sa vatrenom stihijom bore se stotine ljudi, uz pomoć helikoptera i aviona.
Kada bude ugašeno i poslednje žarište, međutim, počeće dugotrajan proces obnove jednog od najznačajnijih prirodnih područja u Srbiji.
Pred strukom i nadležnima biće pitanje kako obnoviti šumu, šta prepustiti prirodnoj regeneraciji, a gde pristupiti pošumljavanju.
Dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor Branko Stajić, ističe da prvi korak mora da bude detaljna procena stanja na terenu.
Uklanjanje oštećenih stabala i sanacija
Nakon gašenja požara opasnost neće odmah nestati. Pojedina žarišta mogu ponovo da se aktiviraju, a polusuva i oštećena stabla predstavljaju dodatni rizik i za zdrave delove šume.
- Još uvek postoje ozbiljne opasnosti da će se ponovo pojaviti mali požari na pojedinim mestima. Nakon toga je potrebno proveriti svako to poluspaljeno drvo. Taj gorivi materijal koji je ostao, suva stabla, polusuva stabla, trebalo bi polako da se uklanjaju - kaže Stajić.
Kako objašnjava, oštećena stabla mogu postati žarište za pojavu i širenje insekata, pre svega potkornjaka, koji napadaju oslabljena stabla i mogu ugroziti okolne zdrave šume.
Pre bilo kakve obnove neophodno je, dodaje, utvrditi stepen oštećenja na svakoj površini.
- Potrebno je sa stepenom oštećenja, sa ostacima, detektovati zatečeno stanje i na bazi toga ući u pripremu za sanaciju tog područja - navodi profesor.
Prerano pošumljavanje rizično
Prema njegovim rečima, prerano pošumljavanje moglo bi da bude i kontraproduktivno.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Saiho)
- Sve zavisi od jačine požara i od toga šta je ostalo posle tih požara. Sva ta polusuva, izgorela, poluzgorela stabla moraju se ukloniti i poseći. Mora se detektovati stepen njihovog intenziteta, štete od požara. Zatim sve ono što je po zemlji ukloniti i sačekati da se zemljište smiri, da se pesak ohladi, da se polako revitalizuje - objašnjava Stajić.
Brzina obnove zavisiće od toga koji je deo ekosistema uništen. Najbrže će se, prema proceni profesora Stajića, oporavljati travnate i prizemne formacije, zatim žbunasta vegetacija, dok će za povratak šumskog ekosistema biti potrebno znatno više vremena.
- Prizemna vegetacija i travnate formacije mogu to relativno brzo. Taj proces bi se sastojao od prirodne revitalizacije na onim mestima koja su najbolje očuvana. Na onim mestima gde ima malo trave i zelenila, tu bi se mogao raditi neki podsticaj prirodnoj revitalizaciji, a na onim mestima gde je to sasvim uništeno i gde dolazi šumska vegetacija, tu bi morali raditi pošumljavanje - kaže dekan Šumarskog fakulteta.
Za travnatu i žbunastu vegetaciju biće potrebno nekoliko godina, dok bi se mlada bagremova šuma mogla formirati za pet do deset godina.
Borovim šumama bi, prema njegovoj proceni, bilo potrebno oko 10 do 20 godina.
Ipak, povratak celog ekosistema u stanje pre požara mogao bi da traje znatno duže.
Poseban izazov biće izbor vrsta koje mogu da podnesu sve ekstremnije klimatske uslove.
Stajić navodi da se na Šumarskom fakultetu već analizira koje bi vrste mogle biti pogodne za pošumljavanje do kraja ovog veka.
- Iznenađujuće je da sigurno neke vrste drveća koje se sada koriste u takve svrhe neće biti u stanju da odgovore na ove uslove i neće moći da se adaptiraju - upozorava Stajić.
Bor, iako je među vrstama koje su najosetljivije kada je reč o požarima, ima i značajnu prednost jer može da opstane na veoma teškim staništima.
- Bor je takva vrsta da može da uspeva na najgorim, najtežim staništima gde nijedna druga vrsta, pa čak ni druga kultura, ne može da uspe - ističe on.
Zato će, dodaje, prilikom budućeg pošumljavanja biti neophodno pažljivo proceniti koje vrste mogu da izdrže ekstremne uslove koji vladaju u Deliblatskoj peščari.
Uprkos ogromnim razmerama požara, Stajić kao najvažniju činjenicu izdvaja to što nije bilo ljudskih žrtava i što su objekti okolnog stanovništva ostali sačuvani.
- Posledice svega ovoga će biti velike za ekologiju, za ekonomiju, za šumarstvo, za sve pojedince koji se tamo nalaze, ali i za celo društvo - zaključuje profesor Branko Stajić.
U blizini:
4,4 km
Fotografije:
Opis:
Vidi sve
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.