Švajcarska pred negativnom kamatnom stopom - Šta to znači za srpske građane zadužene u francima

Švajcarski franak ima status valute "sigurnog utočišta", pa u periodima krize može da jača i uz veoma niske kamate.


Članica rukovodstva SNB Petra Čudin izjavila je da centralna banka neće oklevati da ponovo uvede negativne kamate ako takav potez bude potreban za očuvanje stabilnosti cena.

Poruka je važna i van granica Švajcarske.


Referentna kamata SNB trenutno iznosi 0%. Na tom nivou nalazi se od juna 2025. godine.

Na poslednjem sastanku o monetarnoj politici, u junu 2026, SNB je odlučila da kamatu ne menja. Centralna banka tada je ocenila da postojeća monetarna politika odgovara ekonomskim okolnostima.

Prema zvaničnim podacima SNB, inflacija u Švajcarskoj u maju iznosila je svega 0,6 %. Centralna banka za celu 2026. očekuje inflaciju od 0,6 %.

To je veoma daleko od inflatornih problema sa kojima su se prethodnih godina borile mnoge druge centralne banke.

Jak franak nije uvek dobra vest

Švajcarski franak ima poseban status na međunarodnim finansijskim tržištima.

Kada raste geopolitička ili ekonomska neizvesnost, investitori često traže sigurnost upravo u francima. Zbog toga švajcarski franak važi za jednu od najpoznatijih valuta "sigurnog utočišta".

Ali ono što je dobro za investitora ne mora biti dobro za švajcarsku ekonomiju.

Previše jak franak čini švajcarsku robu skupljom za kupce u inostranstvu. To stvara probleme izvoznicima i smanjuje njihovu konkurentnost.

Istovremeno, jak franak pojeftinjuje uvoz. To dodatno pritiska inflaciju naniže.

SNB je zbog toga u junu saopštila da je spremnija da interveniše na deviznom tržištu ukoliko dođe do brzog i prekomernog jačanja nacionalne valute.

Šta zapravo znači kamata ispod nule?

Negativna kamatna stopa na prvi pogled deluje nelogično.

U klasičnom finansijskom sistemu onaj ko pozajmljuje novac plaća kamatu. Onaj ko ga čuva ili pozajmljuje drugome očekuje određeni prinos.

Negativne stope menjaju deo te logike. Centralna banka praktično pokušava da destimuliše držanje novca i podstakne banke da više kreditiraju kompanije i stanovništvo.

Istovremeno, niže kamate mogu da učine domaću valutu manje privlačnom investitorima. U slučaju Švajcarske, upravo je taj efekat na franak posebno važan.

Švajcarska je već živela sa negativnim kamatama

Za SNB ovo ne bi bio ulazak na nepoznatu teritoriju. Švajcarska je godinama imala negativne kamatne stope. SNB ih je koristila kako bi se borila protiv prekomernog jačanja franka i deflatornih pritisaka.

Period negativnih stopa završen je 2022. godine. Zato bi novo spuštanje ispod nule predstavljalo povratak starom instrumentu, a ne monetarni eksperiment.

Čak su i sada pojedine kratkoročne tržišne kamate već blago negativne.

Zvanični podaci SNB pokazuju da se SARON, ključna prekonoćna referentna stopa za švajcarski franak, kreće neznatno ispod nule.

Šta bi se dogodilo sa frankom?

To je verovatno najvažnije pitanje za međunarodna tržišta.

U teoriji, odgovor je jednostavan. Ako centralna banka smanji kamatu, njena valuta postaje manje atraktivna za deo investitora. Kapital može da se preseli tamo gde su prinosi veći.

U tom scenariju franak bi mogao da oslabi. Ali CHF nije obična valuta. Njegova vrednost snažno zavisi od globalnog rizika.

Ratovi, političke krize, problemi u bankarskom sektoru ili veliki potresi na berzama mogu da povećaju tražnju za frankom čak i kada su kamatne stope u Švajcarskoj negativne.

Šta to znači za klijente u drugim državama zadužene u švajcarcima?


Koliko će to smanjenje biti zavisi od konkretnog ugovora.

Banka na referentnu stopu uglavnom dodaje svoju maržu. Mogu postojati i ugovorna ograničenja koja određuju koliko ukupna kamata može da padne.

Niža kamata ne mora da znači i manju ratu

Za klijenta koji prihod prima u evrima, zlotima, forintama ili nekoj drugoj valuti, kretanje ĆF može značajno da promeni stvarni teret duga.

Zamislimo da referentna kamata padne. Kamata na kredit zbog toga može biti nešto niža.

Ali ako franak istovremeno snažno ojača prema valuti u kojoj klijent prima platu, kursni efekat može da poništi tu korist.

Moguć je i suprotan scenario. Ako negativne kamate doprinesu slabljenju franka, klijent može istovremeno imati korist od niže kamate i povoljnijeg kursa.

Upravo zbog toga kod kredita vezanih za stranu valutu nije dovoljno pratiti samo kamatne stope.

Negativna kamata ne znači da banka plaća dužniku

Postoji još jedna česta zabluda. Ako SNB spusti referentnu kamatu na minus 0,25 ili minus 0,50 %, to ne znači da će klijenti automatski imati negativnu kamatu na kredit.

Kamatna stopa koju klijent plaća obično se sastoji iz dva dela. Jedan je referentna stopa. Drugi je marža banke.

Ako je referentna stopa negativna, ona može da smanji ukupnu kamatu. Ali bankarska marža i dalje ostaje.

Uz to, pojedini ugovori mogu sadržati odredbe koje ograničavaju koliko referentna stopa može da utiče na konačnu kamatu.

Zašto bi negativne kamate bile važne i za investitore?

Povratak SNB u negativnu zonu imao bi posledice koje daleko prevazilaze kredite.

Investitori bi morali ponovo da procenjuju isplativost držanja novca i obveznica u francima. Banke bi se suočile sa pritiskom na kamatne marže.

Švajcarski izvoznici mogli bi da dobiju određeno olakšanje ukoliko bi slabiji prinosi doveli do slabljenja franka.

Istovremeno, tržište nekretnina moglo bi ponovo da oseti posledice veoma jeftinog novca.

Negativne kamate zato nisu besplatan instrument monetarne politike.

SNB ima još jedno oružje

Kamatne stope nisu jedini način na koji Švajcarska može da utiče na svoju valutu. SNB može direktno da interveniše na deviznom tržištu.

Centralna banka je već naglasila da je spremna da takve intervencije koristi ukoliko proceni da je jačanje franka prebrzo i previše snažno.

To znači da investitori sada moraju da prate dva signala iz Ciriha. Prvi je kamata. Drugi su intervencije na deviznom tržištu.

Kombinacija ta dva instrumenta mogla bi značajno da utiče na vrednost švajcarskog franka.

Za sada nema odluke da će SNB zaista ponovo uvesti negativne kamatne stope. To je važna razlika.

Centralna banka trenutno poručuje da je spremna da reaguje ako okolnosti to budu zahtevale.

Ipak, sama činjenica da se mogućnost otvoreno pominje predstavlja signal finansijskim tržištima. Nula više nije granica ispod koje SNB neće ići.

Ako inflacija dodatno oslabi ili franak previše ojača, negativne kamate ponovo mogu postati realnost.

Za klijente u drugim državama koji su zaduženi u švajcarskim francima, takav potez mogao bi da donese niže referentne kamate.

Ali njihov konačni račun neće zavisiti samo od odluke SNB. Mnogo toga zavisiće od onoga što se nakon te odluke dogodi sa frankom.

Švajcarska narodna banka

SNB

Petra Čudin

kamatna stopa