Novi rudnici i diplomatija: Rumunske NVO zahtevaju prekogranične konsultacije o Zijinovom planu za rudarsko-metalurški kompleks Čukaru Peki i Malka Golaja

Dvadeset osam rumunskih nevladinih organizacija uputilo je 17. avgusta, pismo Diani-Andi Buzoianu, ministarki životne sredine, voda i šuma Rumunije, sa zahtevom da Rumunija pokrene prekogranične javne konsultacije o rudarsko-metalurškom kompleksu Čukaru Peki i Malka Golaja, koji u istočnoj Srbiji planira kineska kompanija Zijin Mining. Pitanje najveće planirane rudarske ekspanzije u Srbiji time se prvi put formalno internacionalizuje.

Rumunske organizacije ukazuju na prekogranični uticaj koji bi novi kompleks imao na Rumuniju. Projekat se nalazi u slivu Timoka, koji se uliva u Dunav na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, svega nekoliko kilometara od rumunske opštine Gruja, gotovo tačno na granici okruga Mehedinci i Dolž. Nizvodno slede okruzi Olt, Teleorman, Đurđu, Kalaraš, Jalomica, Konstanca i Tulča, uključujući deltu Dunava.

Organizacije se pozivaju na Konvenciju iz Espoa o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i posebno na njen Protokol o strateškoj proceni uticaja (Kijevski protokol iz 2003), koji obavezu prekograničnih konsultacija proširuje sa pojedinačnih projekata na planove i programe. Član 10 Kijevskog protokola obavezuje državu porekla da potencijalno pogođenu državu obavesti "što je ranije moguće" i da njenoj javnosti učini dostupnim plan i izveštaj o strateškoj proceni, i to na njenom jeziku. I Srbija i Rumunija su potpisnice Konvencije i Protokola.

Vlada Srbije je 18. juna 2026. donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene za budući kompleks. Izradu plana finansira Serbia Zijin Mining d.o.o., deo kineske grupe Zijin Mining, drugog najvećeg proizvođača bakra u Evropi, koja proizvodnju namerava da proširi na 850.000 tona godišnje, najvećim delom za izvoz u Kinu. Plan pokriva industrijsko područje od 126 kvadratnih kilometara na teritorijama Bora i Zaječara i predviđa širenje podzemnog rudnika Čukaru Peki, novi kombinovani površinski i podzemni rudnik bakra i zlata Malka Golaja na više od 1.000 hektara, flotacijsko jalovište od oko 1.900 hektara u dolini Kriveljske reke i novi metalurški kompleks van gradskog jezgra Bora, sa topionicom kapaciteta do 400.000 tona godišnje i pratećom fabrikom sumporne kiseline. Predviđeno je i raseljavanje, odnosno eksproprijacija dela lokalnog stanovništva.

Plan predviđa i zahvatanje više od 800 litara u sekundi iz Crnog Timoka, što je otprilike polovina letnjeg proticaja reke, dok je Kriveljska reka određena za lokaciju jalovišta. Oba vodotoka se preko Timoka ulivaju u Dunav. Sam koncept plana (Elaborat) navodi da bi Bor, preko Borske reke, Timoka i Kriveljske reke, "potencijalno mogao izazvati prekogranično zagađenje voda u nizvodnim podunavskim zemljama (Rumuniji i Bugarskoj)".

Rumunske organizacije posebno ističu uticaj na vlašku nacionalnu manjinu, istorijski koncentrisanu u borskom i zaječarskom okrugu. U selu Krivelj, koje leži neposredno na Kriveljskoj reci, Vlasi čine oko 60% stanovništva. Specijalni izvestioci UN izrazili su još u avgustu 2025. zabrinutost da teret Zijinovog širenja nesrazmerno pada na ovu manjinu i upozorili na rizik od daljeg raseljavanja. Vlaška zajednica je zvanično priznata nacionalna manjina, zaštićena Ustavom Srbije i međunarodnim pravom.

U obuhvatu plana zabeleženo je više od 280 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i 16 tipova staništa od međunarodnog značaja. Terenska istraživanja na Malkoj Golaji tokom 2025. evidentirala su 91 vrstu zaštićenu Bernskom konvencijom, 21 vrstu sa Direktive EU o staništima i 29 sa Direktive o pticama. Plan zahvata i kulturni koridor star 7.000 godina, sa antičkim rimskim vilama rustikama i putevima u atarima Nikoličeva i Slatine, a UNESCO lokalitet Gamzigrad-Romulijana nalazi se na oko šest kilometara od planiranog rudnika Malka Golaja.

Otpor projektu u Srbiji već postoji. Na ranom javnom uvidu, koji je trajao do 3. avgusta, peticiju protiv projekta potpisalo je oko 2.000 građana Zaječara za približno tri sata, a podneto je i oko 300 pisanih primedbi. Pismo rumunskih organizacija stiže i nakon krivične prijave protiv Zijina zbog nezakonite seče šume na Malkoj Golaji, posle koje je republička šumarska inspekcija naložila hitnu obustavu radova. Kompanija je i ranije kršila propise: 2020. godine borska gradska uprava podnela je krivičnu prijavu protiv rukovodstva topionice zbog koncentracija sumpor-dioksida koje su dostizale 2.285 mikrograma po kubnom metru, uz zakonski limit od 350, a 2024. je Zijin Copper kažnjen sa dva miliona dinara zbog nelegalne gradnje rudarskog objekta u Boru.

Od svog ministarstva rumunske organizacije traže da diplomatskim putem zatraži da Srbija formalno obavesti Rumuniju po članu 10 Kijevskog protokola i da Rumuniji obezbedi status potencijalno pogođene strane. To bi značilo da rumunski organi, opštine i građani, kao i vlaška zajednica u Srbiji, dobiju nacrt plana i izveštaj o strateškoj proceni na rumunskom jeziku, istovremeno sa srpskom javnošću. Organizacije traže i nezavisne ekspertske procene prekograničnog i kumulativnog uticaja, koje bi obuhvatile i najnovije proširenje površinskog kopa "Južni revir" u Majdanpeku i izmeštanje reke Mali Pek, kao i da Rumunija pitanje pokrene bilateralno sa srpskim Ministarstvom zaštite životne sredine i Evropskom komisijom, budući da je prekogranična saradnja u oblasti životne sredine deo pravnih tekovina EU u Poglavlju 27.

- Godinama nam ponavljaju da su Bor i Majdanpek lokalna priča. Nisu. Ono što se izlije u Kriveljsku reku i Timok ne zaustavlja se na granici, već stiže u Dunav, na tromeđu tri države. Srbija je potpisnica Kijevskog protokola, a njen sopstveni planski dokument priznaje mogući prekogranični uticaj na Rumuniju i Bugarsku. To znači da je dužna da obavesti susede što je ranije moguće. Rani javni uvid je već održan, a Rumunija do danas nije obaveštena, pa odgovore sada traže sami susedi - izjavio je Martin Stanojević iz inicijative Timočka Buna, koja je sa rumunskim partnerima sarađivala na pripremi pisma.

Nacrt Prostornog plana i izveštaj o strateškoj proceni uticaja očekuju se u roku od dvanaest meseci od odluke Vlade, nakon čega sledi javni uvid od najmanje 30 dana i javna sednica.