Raste optimizam privrednika, ali postoji neizvesnost zbog međunarodnih tenzija i rasta cena energenata

Podrška inovacijama, digitalizaciji i primeni veštačke inteligencije u privredi, kao i malim biznisima, ženskom i socijalnom preduzetništvu, među ključnim su prioritetima na koje bi nadležni organi trebalo da se fokusiraju u 2026/27, kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji. To je pokazala godišnja anketa članova NALED-a, koji su među najvažnije prioritete svrstali i podsticanje lokalnog razvoja i regionalne saradnje, ubrzanje reformi i evropskih integracija, kao i sprovođenje zelene agende.

Pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu daje 89% ispitanika i u tom pogledu mišljenje se blago popravilo u odnosu na prethodnu godinu, pa prosečna ocena na skali od 1 do 5, iznosi 3,4. Došlo je i do rasta optimizma kada je reč o prognozama za narednu godinu, pa 35% smatra da će uslovi biti bolji, a broj onih koji očekuju da će se uslovi pogoršati opao je sa 38% na 22%. Mišljenje da neće doći ni do kakvih promena deli 43%, naspram prošlogodišnjih 30%.

- Veći optimizam članova moguće je povezati sa činjenicom da je zabrinutost zbog političke stabilnosti u zemlji, koja je prošle godine bila najizraženija, sada prisutna u manjoj meri. Rezultati ankete pokazuju da članovi trenutno najviše strahuju od međunarodnih tenzija i rasta cena energenata, koje navodi po 34% ispitanika, dok slede dostupnost radne snage i efikasnost sudstva – kaže Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u.

Kada je reč o kretanjima sive ekonomije, polovina članova očekuje da će ona u narednih godinu dana ostati na istom nivou. Njeno smanjenje očekuje 34% ispitanika, dok je udeo onih koji očekuju rast obima neformalnog poslovanja u odnosu na prethodnu godinu smanjen sa 25% na 16%. Tome doprinosi i priprema novog Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2030. sa pratećim akcionim planom, koji bi uskoro trebalo da se nađe na javnoj raspravi.

U skladu sa tim, Ministarstvo finansija i dalje je ubedljivo prepoznato kao najvažnija institucija za unapređenje privrednog okruženja, što smatra 78% članova. Slede Ministarstvo privrede sa 47%, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa 21%, Narodna banka Srbije sa 15%, kao i Poreska uprava i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa po 14%.

Prosečna ocena rada institucija u Srbiji povećana je sa prošlogodišnjih 2,9 na 3,2, a gotovo isto je ocenjeno i stanje javno-privatnog dijaloga. Najviše članova, odnosno 40%, institucijama je dalo ocenu tri, 28% ocenu četiri, a 9% najvišu ocenu. Ocenu dva dalo je 18%, dok je 5% ispitanika rad institucija ocenilo najnižom ocenom.

Kada je reč o prioritetima za koje treba da se zalaže NALED, 54% članova navodi inovacije, digitalnu transformaciju i veštačku inteligenciju, 36% ističe podršku malim biznisima, ženskom i socijalnom preduzetništvu, a 32% unapređenje uslova za lokalni razvoj i regionalnu saradnju.

U ovogodišnjem istraživanju učestvovala su 123 člana, što predstavlja 40% ukupnog članstva NALED-a. Polovina dolazi iz privatnog sektora – kompanija, malih i srednjih preduzeća, 36% čine predstavnici lokalnih samouprava i institucija, a po 7% organizacije civilnog društva te fakulteti i instituti.