Spoj istorijskog nasleđa i saveremene arhitekture

Deo tog kompleksa je i portalni kran, dug 60 metara, koji se nekada kretao duž 140 metara dugog industrijskog rukavca i svakodnevno prenosio ugalj sa brodova pristiglih u dorćolsku marinu do kotlova termoelektrane. Uz njega, pumpna stanica je zajedno sa filterskim postrojenjem snabdevala elektranu vodom neophodnom za rad.

Umesto da budu uklonjeni, elektrana, kran i crpna stanica ostaju sačuvani. Kran i crpna stanica postaju deo Marine Dorćol, otvorenog naselja koje nastaje na ovom prostoru i koje će biti dostupno svim građanima Beograda, dok elektrana ostaje u nadležnosti javnog sektora. Investitor, češka kompanija SEBRE, preuzela je obavezu obnove krana i crpne stanice.

Kran će, nakon rekonstrukcije, stajati kao monumentalna skulptura u sredini novog javnog parka koji se prostire ispod samog krana, dok će crpna stanica dobiti novu javnu funkciju, sa pontonima postavljenim upravo ispred nje.

Postojeće šetalište uz Dunav, koje se danas završava na ulazu u bazen marine, biće produženo, a uz njega i nova biciklistička staza. Umesto vezova unutar same marine, što bi bilo uobičajeno rešenje za ovakav projekat na reci, predviđeni su pontoni, koji čuvaju rečno okruženje od zagađenja i istovremeno nude direktan pristup vodi: prostor za rekreaciju i sport, otvoren za sve, ne samo za buduće stanare. O budućoj nameni termoelektrane još uvek se razmatraju različite mogućnosti. Njeni temelji su već zaštićeni, a kompanija SEBRE je uložila sredstva u uklanjanje građevinskog šuta i čišćenje objekta.

Iza arhitektonskog rešenja stoje češki arhitekta Stanislav Fiala i Jelena Kuzmanović, iz partnerskog biroa "Kuzmanović + Fiala", koji su izazovu spajanja starog i novog pristupili u duhu najnaprednijih svetskih primera urbane transformacije, poput londonskih, gde se istorija ne briše, već kreativno integriše u budućnost.

Ono što ovaj projekat izdvaja jeste da plan naselja nije nastao tako što su stari objekti uklonjeni da bi se oslobodio prostor za nove zgrade. Reč je o braunfild razvoju, gde su glavni pravci kompleksa formirani tako da se sačuva industrijsko nasleđe, ne obrnuto: raspored novih zgrada prilagođen je onome što je već postojalo na terenu. Ova lokacija je primer prostora sa izraženim identitetom i složenim razvojnim potencijalom, a takve lokacije zahtevaju više vremena, stručnosti i ulaganja, ali istovremeno pružaju priliku da se stvore projekti sa autentičnim karakterom i trajnom vrednošću. Kran i crpna stanica tako, posle decenija zapuštenosti, dobijaju priliku da ponovo zasijaju, ovog puta u novoj, javnoj ulozi.