Potpuno gašenje NE Černavoda

Rumunska nacionalna kompanija Nuclearelectrica započela je kontrolisano gašenje drugog i poslednjeg aktivnog reaktorskog bloka u elektrani Černavoda, nakon što je prvi reaktor isključen sa mreže još prošlog meseca.

Ovim je u potpunosti obustavljena proizvodnja u jedinoj rumunskoj nuklearnoj elektrani, koja u redovnim uslovima obezbeđuje blizu 20% ukupne električne energije u toj zemlji. Prema izjavama direktora elektrane Romea Urjana, ponovno pokretanje pogona se ne očekuje u narednih najmanje deset dana.

Inženjerske intervencije bez uspeha, povećanje vodostaja i dalje daleko

Rumunske vlasti i operater pokušali su na sve načine da izbegnu potpunu obustavu rada postrojenja. Iz državnog budžeta izdvojeno je više od dva miliona evra za hitne hidro-inženjerske radove usmerene na preusmeravanje toka Dunava ka usisnim kanalima za hlađenje reaktora: izvedene su podvodne eksplozije kako bi se uklonila velika stena koja je blokirala prirodni protok vode, a potopljene su i četiri barže napunjene kamenom kako bi se veštački podigao nivo vode u zoni za unose rashladnog sistema.

Ali uprkos ovim naporima, analiza evropske opservatorije za klimatske promene Copernicus pokazuje da je protok u gotovo dve trećine toka Dunava pao na najniži nivo u poslednje tri decenije, što je učinilo dalje bezbedno hlađenje turbinskih postrojenja nemogućim, što je uslovilo i potpuno obustavljanje proizvodnje.

Portal Nuklearna perspektiva podseća da je u pitanju ozbiljna kriza elektroenergetskog sistema Jugoistočne evrope: Ministarstvo energetike Rumunije saopštilo je da će manjak iz Černavode privremeno nadomestiti uvozom struje i vetroelektranama, uz apel građanima na racionalnu potrošnju. Ipak, vlasti upozoravaju da su, kao krajnja mera, moguće restrikcije za velike industrijske potrošače u večernjim satima.

A i susedna Mađarska se suočila sa sličnim problemom na NE Pakš, gde je proizvodnja već nedeljama delimično obustavljena, ali nije u potpunosti zaustavljena – pa je na jedinom operativnom reaktoru čak i podignuta snaga. Ipak, i pored toga, Mađarska je prinuđena na uvoz električne energije, pa su započeti i inžinjerski projekti ne bi li se što pre Pakš vratio na puni kapacitet ili, bar, povećao proizvodnju.

Tako je premijer Peter Mađar najavio hitnu izgradnju podvodnog praga (pregrade) blizu elektrane, kao i postavljanje dve barže od po 80 metara koje će biti potopljene radi podizanja nivoa vode.

Nuclearelectrica

NE Černavoda

gašenje

nizak vodostaj Dunava