Radovi na glavnom postrojenju RHE Bistrica počinju krajem sledeće godine, pripremni u toku ove

Ona je dodala da je situacija neredovna u smislu svega što se dešava i u okolnim zemljama kada je proizvodnja električne energije u pitanju.

- To je uticalo i na pritisak na cene na tržištu električne energije, koje su izuzetno visoke - rekla je ona.

Dodala je da se nedostajuća električna energija nabavlja i na tržištu, te da to stvara finansijske pritiske. Na pitanje kakva je situacija sa hidroelektranom Đerdap i da li nizak vodostaj može da ugrozi opremu, agregate, Đedović Handanović, je rekla da su svi agregati u funkciji, nijedan nije isključen, i sva voda koja dotekne se pretvara u električnu energiju.

- Naravno, u mnogo manjem obimu, jer su dotoci vode veoma niski. Negde je proizvodnja na 40-50% više godišnjeg proseka, a zapravo i Đerdap 1 i Đerdap 2 rade sa između 20 i 30% samo svoje snage, što samim tim to govori o složenosti, odnosno nižoj proizvodnji. Voda se nadgleda, vodostaji se održavaju na neophodno visokom nivou i za hlađenje termoelektrana i u Kostolcu i u Obrenovcu, pa su u Kostolcu određeni termo blokovi morali biti smanjeni, odnosno njihov rad za trećinu, što takođe utiče i na proizvodnju iz termo sektora - objašnjava Đedović Handanović.

Međutim, ono što je pozitivno, kako kaže, jeste da bez obzira na niske dotoke i na Drini, hidroelektrane i reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta rade više od plana - negde 17-20%, što opet daje dodatnu sigurnost.

Podsetila je da je Elektroprivreda, u martu završila rehabilitaciju jedine naše reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta i oba agregata u pogonu, revitalizovana. Kako kaže posle 42 godine to je bio veliki poduhvat, i dodala da je Srbija trpela i 2024. i 2025. to što nije bila u pogonu.

- A ona nam služi da pumpa vodu kada su solarni sati, kada je jeftina električna energija, a da proizvodi, odnosno ispušta tu vodu i kroz turbine proizvodi električnu energiju kada je potrošnja najveća. A naši planovi da dobijemo još jednu reverzibilnu hidroelektranu Bistrica pokazuju koliko su nam takva postrojenja u ovom momentu neophodna i koliko će nas ojačati našu energetsku sigurnost. Očekujemo da se pregovori o finansiranju sa japanskom agencijom za razvoj i privedu kraju, odnosno u drugoj polovini ove godine. Pripremni radovi, očekuju se da krenu već ove godine, a onda i radovi na glavnom postrojenju krajem sledeće godine - istakla je ministarka.

Kada je reč o termoelektranama koje koriste ugalj, Đedović Handanović je rekla da je posle više od 30 godina pušten u rad novi termo blok u Kostolcu što daje dodatnu sigurnost, ali da su opet mnogi kapaciteti stari.

- Pre svega, proizvodnja u termoelektrana zavisi od kvaliteta uglja, a svedoci smo da se i on od 2010. znatno promenio, odnosno da se kalorijska vrednost smanjila. I to sve utiče, naravno, na količinu proizvedene energije. Remonti se ipak pažljivo planiraju, oprema i kapitalni remonti koji su neophodni da bi svu tu opremu koja ima više decenija držali i dalje u funkciji dok se zamenski kapaciteti ne obezbede - kazala je ona.

Kako je istakla, država ulaže u novu proizvodnju rudarske opreme i naglasila da su trenutno najveća ulaganja.

- Novi odlagač za ugalj je već na kopu, najmlađem kopu Radljevo. Ja sam tamo i bila prošle nedelje za Dan rudara, kada sam i osvedočila da novi bager je na putu za kop Radljevo. To je prvi novi bager posle 10 godina u basenu Kolubara i daće sigurnost i motivaciju zaposlenima da mogu i nove količine kvalitetnijeg uglja da se iskopaju. To je bitno za našu energetsku sigurnost. Četiri bagerska sistema biće u pogonu do kraja godine, i to je ono što će svakako da nam obezbedi neophodnu sigurnost i da imamo i proizvodnju uglja bolju, a onda i sam rad termoelektrana - rekla je ona.

Na pitanje koliko je srpski energetski sistem spreman na ovako ekstremne vrućine i suše, Đedović je rekla da s obzirom na to da 1/3 naše električne energije dolazi iz hidro sektora, svakako da suše i nedovoljni dotoci vode stvaraju veliki pritisak.

Istakla je da ulaganja u energetski sektor nikad nisu bila veća i da je potrebno vreme da se određene investicije završe.

Situacija sa Dunavom utiče i na dopremu naftnih derivata, a Đedović Handanović kaže da za sada nema razloga za brigu i da se situacija pomno prati.

- Svesni smo da je uvoz na nekih samo 20 do 25% bio u julu. Očekujemo verovatno da će biti ista situacija i u avgustu, jer se situacija sa nivoom Dunava nije promenila, iako je prekjuče došlo do povećanja vodostaja u Mađarskoj za nekih 19 cm, pa je to uticalo na to da Mađarska blok 2 poveća, u nuklearnoj elektrani Paks poveća snagu koja je bila smanjena na 50%. To je, svakako, dobro za regionalnu energetsku sliku. Međutim, kada su u pitanju naftni derivati, barže su na 30 odsto kapaciteta, kotacije dizela su izuzetno visoke i dalje - rekla je ona.

Prema njenim rečima juče su bile oko 1.300 USD po toni, što je izuzetno visoko i to stvara pritisak.

- I visoke cene, ali i logistički problemi da se naftni derivati dopreme, i zbog toga nam je NIS od ključnog značaja, rafinerija u Pančevu i njen rad, gde se očekuje od 15. do 20. avgusta da bude prerada i 13.000 tona dnevno, što znači da će NIS zadovoljiti veliku većinu potreba na tržištu. Takođe smo zabranili izvoz naftnih derivata da bi obezbedili da što više imamo snabdevenosti neophodno našeg tržišta, akcize su i dalje smanjene . istakla je ona.

Prema njenim rečima država je dala dozvolu naftnim kompanijama, pre svega NIS-u, da stave na tržište svoje operativne rezerve da bi se pokrio manjak koji neminovno postoji zbog niskog vodostaja Dunava i nižeg uvoza.