Srbiju bi zaštita od klimatskih promena mogla da košta više od 27 mlrd EUR do 2033. godine

Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite životne sredine, u kojoj se procenjuje da zaštita od posledica klimatskih promena, poput aktuelnog toplotnog talasa i niskog vodostaja rečnih slivova, zahteva investicije od 27,2 mlrd EUR do 2033. godine. Ukoliko mere zaštite od posledica klimatskih promena ne budu sprovedene, gubici bi višestruko prevazišli troškove investicija, upozorava se u strategiji.

Finansijska procena pokazuje da je minimalna šteta od posledica ekstremnih klimatskih uslova od 2000. do 2020. godine iznosila 6.8 mlrd EUR. Pri tome, suše i visoke temperature odgovorne su za više od 70% svih zabeleženih gubitaka. Prema analizama koje navodi strategija, porast srednje globalne temperature do kraja veka u okvirima određenim Sporazumom iz Pariza vodio bi gubitku BDP-a Republike Srbije od 4.5% u periodu bliske budućnosti, ali koji može biti značajno smanjen ulaganjem u prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Sveobuhvatna finansijska procena troškova za sprovođenje strategije do 2033. godine iznosi ukupno 27,2 mlrd EUR.

Ključne investicije su fokusirane na tranziciju energetskog sektora i energetsku mrežu. Ukupni procenjeni investicioni troškovi u ovoj oblasti iznose 19,1 mlrd EUR za period do 2033. godine. Od ove sume, investicije u iznosu od 13,4 mlrd EUR već su predviđene postojećim državnim planovima, dok dodatna ulaganja projektovana ovom strategijom iznose 5,7 mlrd EUR. Najveći udeo ovih sredstava namenjen je razvoju elektroenergetske mreže kako bi se podržala integracija i povećanje udela obnovljivih izvora energije, kao i modernizacija postojećih energetskih postrojenja.

Projekti usmereni na direktno smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta predstavljaju drugi najveći investicioni segment, sa ukupnom procenjenom vrednošću od 5,6 mlrd EUR. Za projekte poboljšanja kvaliteta vazduha, koji uključuju modernizaciju kućnih ložišta i uvođenje novih ekoloških standarda, planirano je 2,6 mlrd EUR.

Unapređenje kvaliteta voda kroz izgradnju i rekonstrukciju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda zahteva investiciju od 1,7 mlrd EUR, dok projekti prevencije i kontrole industrijskog zagađenja i upravljanja hemikalijama iznose 1,3 mlrd EUR.

U Strategiji se ističe, inače, da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Dok je, naime, prosečni porast globalne temperature zaustavljen na nižim vrednostima, u Srbiji je porast srednje temperature vazduha dostigao 1,8 stepeni, dok tokom leta taj skok iznosi čak 2,6 stepeni, za razliku od globalnog proseka od 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.