Naučnici otkrili zašto je nečija kosa kovrdžava: Sve počinje ispod kože

Ako vam je dosadila vaša potpuno ravna kosa ili lokne koje je nemoguće ukrotiti, krivicu ne treba tražiti u načinu na koji je perete i sušite, pa čak ni u temperaturi ili vlažnosti vazduha u okruženju. Kako piše Science alert, sve počinje ispod površine kože, sa stotinama hiljada sićušnih folikula raspoređenih po temenu.

Naučnici su 2005. godine secirali folikule ljudske kose i otkrili da se kod ljudi sa kovrdžavom kosom lokne formiraju čak i pre nego što izađu iz kože glave i spuste se niz glavu. Zaključili su da je to da li će kosa biti kovrdžava ili ravna programirano u samoj lukovici folikula.

U godinama koje su usledile, istraživanja folikula kose pružila su detaljniju sliku nauke o kovrdžavoj kosi. Evo kako se, na osnovu onoga što do sada znamo, smatra da taj proces funkcioniše

Svaka vlas na glavi formira se unutar folikula ispod kože, a zatim postepeno izlazi kroz poru. Ako je folikul postavljen vertikalno, kosa koja iz njega izlazi takođe će biti ravna. Međutim, ako je folikul savijen poput palice za golf, novoformirani deo vlasi zakrivljen je već tokom nastanka. To je donekle poput kalupa, ali je proces nešto složeniji.

Noviji dokazi ukazuju na to da se ćelije sa jedne strane tog kalupa dele i sazrevaju drugačije od ćelija sa suprotne strane. To znači da sastav keratina i drugih materijala nije isti duž celog obima vlasi. Tako nastaje asimetrična vlas koja će se verovatnije savijati i uvijati u jednom smeru. Nasuprot tome, folikuli ravne kose imaju simetričniju strukturu.

Nauka o kovrdžavoj kosi i dalje krije mnoge misterije, ali je pregled stručne literature iz 2019. godine pokazao da, iako sastav pojedinačne vlasi može imati ulogu u njenoj konačnoj grubosti i teksturi, zapravo oblik folikula određuje da li će kosa izrasti spiralno uvijena, oštro zakrivljena ili ravna.

Kada vlas izađe iz kože glave i počne da pada niz glavu, ona zadržava oblik mesta na kojem je nastala. Struktura folikula kose određena je genima, zbog čega osoba često ima isti tip kose kao i članovi njene porodice. Folikuli kose izuzetno su složene strukture u kojima se nalaze matične ćelije, krvni sudovi i žlezde, a svi oni zajedno rade na stvaranju vlaknastih niti naše kose.

Kada vlasi izađu iz kože, one postaju nalik biološkim užadima. Ćelije se više ne dele niti sazrevaju. Gotovo sve što ostaje jeste mrtvo keratinsko vlakno. Međutim, život vlasi u folikulu zauvek određuje njenu budućnost.

Iako se tipovi kose često svrstavaju prema rasi, nauka ne podržava takvu klasifikaciju. Umesto toga, pregled iz 2019. godine ukazuje na to da se u svakoj populaciji, bez obzira na poreklo, javlja čitav spektar oblika kose, mada su određeni obrasci kovrdžanja češći u pojedinim genetskim linijama nego u drugim.

Zašto su se onda kod ljudi uopšte razvili različiti folikuli kose? Naučnici još ne razumeju u potpunosti zbog čega se to dogodilo, ali novi dokazi podržavaju teoriju prema kojoj se kosa na glavi razvila kako bi nam pomogla da se rashladimo. U eksperimentima objavljenim 2023. godine, termalnoj lutki stavljena je perika od ljudske kose dok se nalazila u prostoriji sa kontrolisanim klimatskim uslovima. Istraživači su ustanovili da lutka nije apsorbovala onoliko toplote koliko je apsorbovala kada je bila bez kose.

Na lutki je isprobano nekoliko različitih vrsta perika, uključujući ravnu kosu, blage lokne i čvrste kovrdže. Sve perike hladile su glavu, ali je kovrdžava kosa bila najbolja u zaštiti lutke od "sunčevog" zračenja koje je dolazilo odozgo.

To je zanimljiva zamisao, ali evolutivne prednosti određenih osobina, poput kose, mogu biti izuzetno teške za tumačenje. Raspetljavanje njihovih korena i pažljivo iščitavanje podataka izazovi su sa kojima se naučnici i dalje suočavaju.