Pregovori o minimalcu počinju 10. avgusta - Sindikati očekuju ponudu Vlade od 600 EUR

Pregovori o minimalnoj zaradi počinju 10. avgusta, potvrdili su za Danas i predstavnici sindikata i poslodavaca.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) – Vlada Srbije, sindikati i poslodavci – pokušaće da se dogovore o tome kolika će biti minimalna zarada naredne godine, a ukoliko dogovor ne bude postignut, konačnu odluku doneće Vlada.

Trenutna neto minimalna zarada u Srbiji iznosi oko 65.000 dinara, odnosno oko 550 evra.

Predstavnici države obećali su radnicima da bi do kraja 2027. godine minimalna zarada trebalo da dostigne oko 650 evra.

Predstavnici sindikata smatraju da taj iznos minimalca trenutno nije realan i procenjuju da bi Vlada Srbije mogla da izađe sa ponudom od 600 evra za 2027. godinu, a tek od 2028. sa ponudom od 650 evra.

Kao razlog navode to što je prošlogodišnje povećanje minimalne zarade u dva navrata povećalo troškove poslovanja i ugrozilo rad pojedinih kompanija, što je dovelo i do zatvaranja nekih firmi.

Podsetimo, nakon povećanja u januaru 2025. godine za 13,7 odsto, minimalna zarada je u oktobru 2025. ponovo povećana za još 9,4 odsto i iznosila je oko 500 evra, a od januara ove godine povećana je za još 10,1 odsto i dostigla je 550 evra.

Ovo povećanje minimalne zarade malo je podiglo Srbiju sa dna evropske lestvice po visini minimalne zarade.

Prema podacima Eurostata, u prvom polugodištu prošle godine, nižu bruto minimalnu zaradu od one u Srbiji (619 evra) imale su Ukrajina (182 evra), Moldavija (285 evra), Albanija (408 evra), Severna Makedonija (542 evra) i Bugarska (551 evro).

U prvoj polovini ove godine, bruto minimalnu zaradu nižu od one u Srbiji (744 evra), pored svih prethodno navedenih zemalja, imale su i Crna Gora (670 evra) i Turska (654 evra).

Međutim, Srbija je i dalje pri dnu evropske lestvice i daleko iza Hrvatske, koja ima bruto minimalnu zaradu u visini prosečne plate u Srbiji, od oko 1.050 evra, a još dalje od Slovenije, koja se približila bruto minimalnoj zaradi od oko 1.300 evra.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović kaže da će pregovori o minimalnoj zaradi za narednu godinu početi 10. avgusta, nešto ranije nego što je to uobičajeno, a da je razlog tome, kako smatra, najava izbora i potreba da se sve uskladi sa budžetskim rokovima.

- Konkretno, 10. avgusta bi trebalo da počnu pregovori, malo ranije nego što je inače običaj, verovatno zbog najave izbora, pa sve mora da se skocka i uklopi u budžet, jer i budžet mora da se donese pre nego što se raspuste Vlada i Skupština. Verovatno se zbog toga sada ide malo ranije sa pregovorima - navodi Mihajlović za Danas.

Dodaje da sindikat SSSS još nema konkretnu platformu za pregovore, ali da će naredne nedelje održati sastanak na kojem će utvrditi parametre koji utiču na visinu minimalne zarade.

- Uzeće se sve u obzir i videćemo koliko bi procentualno, po nama, trebalo da bude povećanje minimalca - ističe Mihajlović.

Prema njegovim rečima, sindikat će ovog puta posebno voditi računa o tome da rast minimalne zarade ne bude veći od rasta ostalih zarada, kako se ne bi ponovila situacija iz prošle godine kada je, kako kaže, došlo do kompresije plata.

- Ono što je nama prioritet jeste da prosečna zarada, odnosno zarade koje se planiraju da porastu tokom ove godine, posebno u javnom sektoru, budu veće nego što je procenat povećanja minimalne zarade - naglašava Mihajlović.

On podseća da je prošle godine minimalna zarada povećavana dva puta – jednom redovno i jednom vanredno – i da je zbog toga došlo do približavanja minimalca drugim zaradama.

- Prošle godine imali smo dva povećanja minimalne zarade, jedno redovno i jedno vanredno, i onda smo imali kompresiju plata zato što je minimalac otišao više nego što su išle plate. Tako da ovog puta moramo da vodimo računa da se to ne desi - kaže naš sagovornik.

Govoreći o najavama državnih zvaničnika da bi minimalna zarada naredne godine mogla da dostigne 650 evra, Mihajlović ocenjuje da taj iznos nije realan.

- Izvršili su korekciju njihove nove procene da će sledeće godine minimalna zarada biti 640 evra, ali mislim da to nije realno - dodaje Mihajlović.

Prema njegovoj proceni, ponuda Vlade Srbije mogla bi da bude oko 600 evra, dok bi cilj od 650 evra mogao da bude dostignut tek od 2028. godine.

On je dodao da očekuje težak razgovor sa poslodavcima, koji, kako kaže, smatraju da privreda više ne može da podnese velika povećanja minimalne zarade.

- Nisam siguran da su poslodavci u ovom trenutku spremni da to prihvate. Već smo imali reakciju sa njihove strane da oni smatraju da to povećanje minimalne zarade više nije podnošljivo za privredu, tako da ćemo sigurno imati problem sa njima prilikom utvrđivanja minimalne zarade - naglašava predsednik SSSS.

Mihajlović ističe da sindikati žele da se očuva standard građana i da se zarade u svim sektorima kontinuirano povećavaju.

Govoreći o najavama da bi prosečna plata u Srbiji naredne godine mogla da dostigne 1.400 evra, Mihajlović smatra da ni to nije realno.

- Mi smo daleko od priče da ćemo sledeće godine imati prosečnu platu od 1.400 evra. To sada već sigurno nije realno, ona je sada oko 1.000 i nešto više evra. To obećanje sigurno neće biti ispunjeno - ocenjuje Mihajlović.

On upozorava da povećavanje minimalne zarade, iako je Srbija i dalje među zemljama sa najnižim minimalnim zaradama u Evropi i regionu, može da dovede do problema ukoliko se minimalac približi medijalnoj zaradi, odnosno onoj koju prima najveći broj zaposlenih. Mihajlović dodaje da medijalna zarada trenutno iznosi oko 90.000 dinara.

- Guramo minimalnu zaradu, nije to baš najbolji trend. Iako smo negde među najnižima po minimalnoj zaradi u Evropi, nije dobro jer ćemo otprilike svi biti u sektoru minimalne zarade ili nešto tek malo iznad toga - ukazuje Mihajlović.

Izvršni sekretar Sindikata Nezavisnost Miloš Miljković takođe kaže da pregovori oko minimalne zarade zvanično počinju 10. avgusta.

- Što se tiče zahteva Sindikata Nezavisnost, u toku je analiza svih parametara predviđenih Zakonom o radu na osnovu kojih se utvrđuje minimalna zarada. Kada se taj posao završi, Pregovaračka platforma će biti prezentovana organima sindikata o kojoj će se diskutovati i usvojiti naš predlog za povećanje minimalne zarade za 2027. Pre nego što krenu pregovori, imaćemo sastanak i sa drugom sindikalnom centralom kako bismo zauzeli zajedničku poziciju - objašnjava Miljković za Danas.

Predstavnica Unije poslodavaca Srbije (UPS) Ljiljana Pavlović očekuje da će poslodavci 10. avgusta od Ministarstva finansija dobiti zvanične predloge i parametre na osnovu kojih će početi pregovori o minimalnoj zaradi za narednu godinu.

Kako navodi, Unija poslodavaca još nije definisala konačan stav o visini minimalne zarade jer su u toku konsultacije sa članstvom i širom privredom.

- Mi još uvek u okviru Unije poslodavaca Srbije radimo konsultacije sa našim članstvom, ali pošto se te odluke odnose na celu privredu, naše stavove prethodno proveravamo i šire. Ovih dana počećemo anketu koju iz godine u godinu redovno sprovodimo kako bismo proverili stavove ne samo našeg članstva, već ćemo kontaktirati i predstavnike stranih investitora. Zbog toga u ovom trenutku ne možemo da izađemo sa informacijom šta ćemo konkretno zastupati - kaže Pavlović za Danas.

Ona je podsetila da su prošlogodišnja dva povećanja minimalne zarade ostavila posledice na deo privrede.

- Ako se osvrnemo na prošlu godinu i sagledamo efekte rasta minimalne cene rada, znate da je kod nekih firmi došlo i do zatvaranja i otpuštanja zaposlenih. To su uglavnom firme sa stranim kapitalom koje su došle ovde i, koliko vidimo iz izjava državnih institucija, to je bilo nešto što su oni i očekivali - ukazuje Pavlović.

Prema njenim rečima, poslodavci će i ove godine insistirati na smanjenju opterećenja zarada, jer su troškovi rada i dalje visoki.

- Naši uobičajeni zahtevi u ovim pregovorima jesu da poslodavci uvek insistiraju na tome da su troškovi zarada izuzetno visoki i da, ukoliko je moguće, pokušamo da ih svedemo na neki pristojan nivo - navodi.

Pavlović podseća da je tokom prošlogodišnjih pregovora postignut dogovor da se, u istom procentu u kojem je rasla minimalna cena rada, poveća i neoporezivi deo zarade.

- Može se reći da je država preuzela značajan deo tereta rasta minimalne cene rada na svoja leđa i na neki način olakšala privrednicima poslovanje - naglašava Pavlović.

Govoreći o mogućnostima privrede da podnese novo povećanje minimalne zarade, Pavlović ukazuje na velike razlike između razvijenijih i manje razvijenih delova Srbije.

- Jedno je ono što privreda može da ostvari i iznese u razvijenim sredinama kao što su Beograd i Novi Sad, a sasvim je drugo kada odete u neku manje razvijenu sredinu i shvatite da privrednici jedva mogu da ostvare promet dovoljan da isplate čak i minimalnu cenu rada, posebno u tekstilnoj industriji. Zbog toga se mora napraviti neki balans - zaključuje Pavlović.