Šta donose izmene Zakona o javnom dugu: Provizija za svaku izdatu garanciju

"Republika može dati garancije (...) samo ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansiraju kapitalna ulaganja dužnika. Republika ne može dati garancije (...) ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansira tekuće poslovanje dužnika odnosno za potrebe likvidnosti dužnika", stoji u važećem Zakonu o javnom dugu.

Kada je reč o najavljenim izmenama, u zakon se dodaje stav: "Prilikom davanja garancija (...) uzimaće se u obzir propisi kojima se uređuje kontrola državne pomoći".


I dalje će ministar finansija biti taj koji bliže uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala garanciju, zatim postupak za podnošenje zahteva, sadržinu zahteva za davanje garancije, uslove u pogledu instrumenata obezbeđenja, kao i visinu pomenute provizije.

Precizan podatak da li je i koliko država do sada naplaćivala ovih provizija - nije poznat.

Poznato je, međutim, koliko iznose date garancije u ukupnom dugu Srbije.

Preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 29. jul 2026. godine iznosi 4.912.054.473.783 dinara, podaci su Uprave za javni dug.

Prema poslednjem dostupnom mesečnom izveštaju - Analiza javnog duga i duga sektora države za maj 2026, javni dug je na dan 31. maj 2026. iznosio 41,14 mlrd EUR, što je 43,7 % BDP.

Postoji direktan dug (direktne obaveze) i indirektni dug (indirektne obaveze) koji obuhvata izdate garancije sektora države prema domaćim i stranim poveriocima.



Na spisku preduzeća za čiji dug garantuje država su: Srbijagas, Elektrodistribucija Srbije, Srbija kargo, Srbijavoz, Elektroprivreda Srbije, Infrastruktura železnice Srbije, Elektromreža Srbije, Putevi Srbije, Grad Beograd, Grad Novi Sad, Železnice Srbije, Jugoimport SDPR...

Detaljni iznosi garantovanog duga po preduzećima dostupni su u Zakonu o budžetu za 2026.

Garantovani dug i aktivirane garancije

Državne garancije se aktiviraju kada javno preduzeće za čiji se dug garantuje - ne može da ga otplati, pa to umesto njega čini država.

Prema navodima Fiskalnog saveta (Ocena Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu iz novembra 2025) aktivirane garancije iznose "skoro dve milijarde dinara".

"Prema podacima Uprave za javni dug, stanje garantovanog duga je na kraju septembra 2025. iznosilo oko 1,85 mlrd EUR, što je za oko 200 mil EUR manje nego na kraju 2024. godine. Posmatrano po korisnicima, najveći iznos garancija izdat je EPS-u (585 mil EUR), Srbijagasu (470 mil EUR) i grupi železničkih preduzeća (nešto manje od 190 mil EUR)", naveo je tada Fiskalni savet.

Međutim, kad je reč o aktiviranim garancijama, tj. kreditima čija je otplata pala na teret republičkog budžeta, najveći deo sredstava zapravo odlazi na vraćanje dugova Srbijagasa i železničkih preduzeća (Železnice Srbije, Infrastruktura Železnice Srbije, Srbija Kargo i Srbija Voz), ukazao je Fiskalni savet.

"Premda budžet i prateća dokumentacija po pravilu ne sadrže detaljnije informacije o tome koje kredite državnih preduzeća otplaćuju poreski obveznici, analiza Fiskalnog saveta potvrđuje da je najverovatnije reč o ukupnom iznosu od oko 200 mil EUR. Oko 70 % ovog iznosa rezervisano je za otplatu garantovanog duga Srbijagasa, dok se oko 30 % odnosi na garancije železničkih preduzeća", naveo je Savet u novembru 2025.

Ove godine, Ministarstvo finansija objavilo je Fiskalnu strategiju za 2027. godinu, gde je, između ostalog navedeno koliko je država platila na ime aktiviranih garancija u 2025.

Fiskalna strategija za 2027. godinu otkriva da je tokom 2025. godine država, po osnovu garantovanih kredita, umesto dužnika vratila ukupno 25,6 milijardi dinara glavnice duga.

Stanje garantovanog duga na kraju marta 2026. bilo je 199,3 milijarde dinara, od kojih se na Elektroprivredu i Srbijagas odnosi 122,6 milijardi dinara.

Međutim, kako je Fiskalni savet ocenio analizirajući Fiskalnu strategiju, "podaci iz projekcija javnog duga u Strategiji po svemu sudeći ne uključuju u potpunosti efekte najavljenog povećanog izdavanja državnih garancija na zaduživanje javnih energetskih preduzeća, pre svega EPS-u, iako takvi krediti po domaćoj definiciji ulaze direktno u javni dug".

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

Uprava za javni dug

Fiskalni savet Republike Srbije

Nacionalna služba za zapošljavanje Kragujevac

Zakon o javnom dugu

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu

Fiskalna strategija za 2027