Sud proglasio nezakonitim preuzimanje akcija Energoprojekta iz 2017. godine

Ovo je epilog devet godina dugog spora. Njega su protiv Komisije još 2017. poveli bivši direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović i direktor za pravne poslove Jovan Nikčević. U međuvremenu desile su velike promene jer su Napred i s njim povezane firme postale većinski vlasnik Energoprojekta. Pre mesec dana preuzeli su i državni udeo čime su došli do 90% vlasništva. I prilike da putem prinudnog otkupa preuzmu celu kompaniju.

Odluka Upravnog suda, u koju je Forbes Srbija imao uvid, doneta je 26. juna ove godine. Strankama u postupku dostavljena je pre nekoliko dana. Da li je ona bila""motiv" za odluku države da tri dana kasnije proda svoj udeo u Energoprojektu po tri puta nižoj ceni nego što je mogla te 2017. zasad nije poznato. Interesantno je da je reč o promeni stava Upravnog suda. Ovaj sud je najpre 2023. odbacio tužbu Milovanovića i Nikčevića za poništenje rešenja Komisije. Međutim, dvojac se žalio Vrhovnom sudu koji je u junu 2025. presudio u njihovu korist i poništio prvobitnu odluku Upravnog suda.

Upravni sud sada je, postupajući po presudi Vrhovnog suda, promenio prethodni stav. Odlučio je da je tužba osnovana te je poništio rešenje Komisije. Formalno, slučaj preuzimanja je vraćen na početak pa se postavlja pitanje šta sada. Posebno kada se ima u vidu da su transakcije sa otkupom akcija u međuvremenu već obavljene.

Preuzimanje Energoprojekta započelo je početkom 2017. Tada su pomenute kompanije putem kupovine akcija na berzi došle do čak 35% vlasništva u građevinskoj kompaniji. Tek sredinom te godine, Komisija za hartije od vrednosti utvrdila je da Napred razvoj, Montinvest, Jopag i GP Napred nisu slučajni kupci već, kako je to obrazloženo, "lica koja zajednički deluju".

Komisija im je naložila da podnesu zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje jer su sticanjem značajnog udela "preskočili" prag nakon kojeg su na to po zakonu obavezni. Početkom jula, tačnije 7. jula 2017, zahtev im je odobren. Nakon objavljivanja ponude otkupili su deo akcija Energoprojekta po ceni od 1.501 dinara i došli do većinskog vlasništva.

Sagovornik Forbes Srbija upućen u ovaj slučaj, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da nije realno očekivati da nakon nove odluke suda malim akcionarima budu vraćene njihove akcije. Ali, realno je da podnesu tužbe i traže obeštećenje u vidu razlike u iznosu koji su dobili i onoga što smatraju da su mogli da dobiju da je akcija Energoprojekta drugačije vrednovana. Kako kaže, mali akcionari su saznali za ovu presudu i najmanje 300 njih se već priprema da tuži, a može se očekivati da ih bude više hiljada. S druge strane, neki od njih su u međuvremenu umrli pa ne može da im se isplati eventualna naknada štete.

Jedna od nepoznanica upravo je pitanje koja su prava malih akcionara nakon presude. Prema rečima sagovornika Forbesa, sada je nastala konfuzija jer niko ne zna kako da stvari vrati na početak. To je, prema njegovom mišljenju, poseban problem za Komisiju koja dosad nije imala ovakav slučaj. Ipak, kaže da bi moglo da se dogodi da Komisija ponovo donese istu odluku kao i 2017. To bi izazvalo nove probleme jer bi opet usledila tužba Upravnom sudu protiv odluke Komisije. Potom eventualno i novo obraćanje Vrhovnom sudu koji bi onda trebalo da konačno preseče stvar, a ne da vraća na novo odlučivanje. A već se vodi nekoliko desetina sporova u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta.