Usvojen zakon o kontroli zagađivanja životne sredine - Da li je time Srbija bliža EU

Skupština Srbije usvojila je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kojim se unapređuje sistem zaštite životne sredine i domaće zakonodavstvo usklađuje sa propisima Evropske unije. Novim zakonskim rešenjima predviđeni su pojednostavljenje i digitalizacija postupka izdavanja integrisanih dozvola, jačanje inspekcijskog nadzora, veća transparentnost i učešće javnosti.

Srbija je još 2004. godine započela uspostavljanje sistema integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine, ali je njegova primena u praksi ostala ograničena. Novim zakonom uvodi se elektronski sistem izdavanja dozvola, precizno se definiše obaveza primene najboljih dostupnih tehnologija i stroži inspekcijski nadzor.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov navodi da mora da bude mnogo intenzivnije.

- To su tri aspekta. Da pojačamo broj inspektora, na čemu intenzivno radimo po pitanju sistematizacije, da ih bolje obezbedimo, da podižemo kapacitete, na čemu takođe intenzivno radimo i da što više transponujemo direktive EU do nivoa, ne samo zbog godišnjeg izveštaja nego do nivoa koji će biti lako razumljiv i primenljiv na lokalu i to nam je jedna od suština i za ovaj zakon - kaže Pavkov.

Integrisana dozvola je odobrenje koje država izdaje velikim postrojenjima ako u procesu proizvodnje primenjuju najbolje dostupne tehnologije koje ispunjavaju stroge uslove zaštite životne sredine. Zakon je usklađen sa Direktivom EU o industrijskim emisijama čija su pravila usmerena ka sprečavanju ili smanjenju emisija u vazduh, vodu i zemljište, smanjenju otpada, promociji cirkularne ekonomije i dekarbonizacije.

Pavkov ističe da će, uzimajući u obzir da će biti veliki namet i po pitanju karbon takse za određene privredne grane, ne svih tih operatora, ali određenih da, biti pripremljeni podsticaji sledeće godine.

Sistem integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja u Evropskoj uniji razvija se već trideset godina.

Hristina Vojvodić, pravni savetnik Platforme za društveni razvoj i inovacije, kaže da je važno to da u EU, kada govorimo o efektivima direktive o industrijskim emisijama koja se ovde transponuje, oni mogu reći da je u periodu od 2010. do 2023. primena ove direktive značajno smanjila emisije sumpor-dioksida i azotnih oksida.

- Emisija sumpor-dioksida za nekih 75%, azotnih oksida za 60%. To su zaista dobri efekti primene propisa koji su nažalost za isti taj period kod nas izostali - dodaje Vojvodić.

Industrijska postrojenja koja podležu režimu izdavanja integrisanih dozvola predstavljaju najveće pojedinačne izvore zagađenja. U Srbiji dve trećine postrojenja posluje bez integrisane dozvole, dok postupci izdavanja dozvola često traju godinama.