Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Uticaj klimatskih promena na globalni turizam - Letnji odmor na severu Evrope
Komentari
Stokholm (Foto: Ana Borquez/Unsplash)
Klimatološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu dr Ana Vuković Vimić za portal N1 objašnjava da klimatske promene neće ugasiti turizam, ali će promeniti način na koji putujemo.
Izazovi za zimski turizam
Najveći izazov očekuje zimski turizam. Iako će snega i dalje biti, on će se zbog viših temperatura mnogo kraće zadržavati, pa će skijališna sezona biti sve kraća.
- Nije reč o tome koliko će snega pasti, već koliko dugo može da se zadrži. Zimska sezona se skraćuje zato što je sve manje dana sa temperaturama koje mogu da održe snežni pokrivač - kaže Vuković Vimić.
Takav trend već stvara probleme poznatim evropskim ski centrima, dok je Srbija dodatno ranjiva jer nema dovoljno visoke planinske masive na kojima bi sneg mogao dugo da se zadrži.
Sve to su, navodi naša sagovornica, negativni uticaji zimske sezone.
Međutim, ono što predstavlja problem za skijaški turizam moglo bi da bude razvojna šansa za planinske centre tokom ostatka godine, što je pozitivna strana.
Mediteran postaje prevruć za turiste (Foto: Nomad_Soul/shutterstock.com)
- Naročito u toku letnjih meseci, gde imamo dosta ljudi koji žive u nizijskim urbanim sredinama, sa izraženim urbanim toplotnim ostrvom, gde se temperature mnogo povećavaju, čak do granice izdržljivosti.
Sve više će biti potrebe za takozvanim sezonskim migracijama u neke oblasti gde su svežije temperature, a to je na većoj nadmorskoj visini - naglašava naša sagovornica.
Kao primer navodi Zlatibor, koji je uspeo da razvije sadržaje tokom cele godine i više ne zavisi isključivo od skijališne sezone.
Reč je o turizmu koji je privlačan za ljude tokom cele godine. U slučaju Zlatibora, kako kaže, pogodnost je i to što je relativno blizu u odnosu na urbane sredine, pa ljudi mogu više puta u toku godine da odlaze na planinu, kad su u mogućnosti.
Ipak, upozorava da razvoj planinskog turizma mora biti pažljivo planiran.
Obilnije padavine i češće bujične poplave, koje klimatske promene donose planinskim područjima, znače da će svaka nova gradnja morati da bude prilagođena novim klimatskim uslovima.
Iako često može da se čuje da će letovanje na Mediteranu da postane nepodnošljivo zbog vrućina, te da ćemo "letovati u severnijim zemljama Evrope", Vuković Vimić smatra da takvi scenariji nisu realni.
Alpi će imati sve manje snega (Foto: Pixabay)
Mnogo je verovatnije, kaže, da će se menjati period kada će ljudi odlaziti na odmor.
- Možda će se izbegavati jul, ali će sezona trajati duže. Ranije će počinjati i završavaće se kasnije, oktobru ili novembru - kaže ona.
Zagrevaće se oblasti Mediterana, ali ne toliko drastično kao kada malo zađete u kopno.
Istovremeno, upozorava da će na Mediteranu da raste rizik od snažnih oluja i erozije obale, zbog čega će sistemi ranog upozoravanja postajati sve važniji za bezbednost turista.
Kako se Evropa zagreva, sever kontinenta mogao bi da postane privlačniji za letnji odmor. Prijatnije temperature, manje ekstremnih vrućina i dugi letnji dani mogli bi da privuku deo turista koji danas tradicionalno biraju jug Evrope.
- To jeste prilika za severnije zemlje, ali ni one nisu pošteđene klimatskih promena. Severnije zemlje nisu imale nikad problema sa sušom. Njima, kad se javi jedna suša koja se kod nas i ne smatra da je nekog intenziteta, oni nemaju sistem da se bore... Pa onda imaju probleme sa ogromnim poplavama, klizištima - one koje su uz more, isto tako izložene su i olujama - kaže Vuković Vimić.
Profesorka smatra da bi u budućnosti turizam mogao da postane i važan deo prilagođavanja klimatskim promenama.
Boravak u planinama, banjama ili seoskim sredinama tokom perioda ekstremnih vrućina mogao bi da doprinese očuvanju zdravlja stanovništva, posebno ljudi koji žive u velikim gradovima.
Iako Srbija već ima programe prilagođavanja klimatskim promenama, njihova primena je, ocenjuje, spora.
- Seoski turizam već pokazuje da ljudi žele da se sklone iz gradova. Međutim, nedostaje sistemski pristup kako bi razvoj turizma postao deo prilagođavanja klimatskim promenama - navodi naša sagovornica.
Klimatske promene, zaključuje, neće promeniti samo vremensku prognozu, već i turističku mapu Evrope.
Umesto pitanja da li ćemo putovati, sve više ćemo se pitati kada ćemo putovati i gde ćemo pronaći prijatniju klimu.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.