Tekstilna industrija Srbije: Nekada proizvodili i za sebe i za svet, danas šijemo za druge kompanije

Tekstilna industrija bila je jedna od najvažnijih grana privrede Srbije u vreme bivše Jugoslavije.

- Tokom 1980-ih godina poslovali su veliki tekstilni sistemi poput Yumka (Vranje), Niteksa (Niš), Prvog maja (Pirot), Leteksa (Leskovac), Beka i Kluza (Beograd), TIZa Zemun, Zelengore, Viskoze Loznica, Rudnika Gornji Milanovac, koji su zapošljavali više hiljada radnika i proizvodili širok asortiman tekstilnih proizvoda za domaće i strano tržište - kažu za portal N1 u Privrednoj komori Srbije.

Najznačajniji centri tekstilne proizvodnje bili su Leskovac, zatim Vranje, Niš, Pirot, Loznica, Beograd i Novi Pazar.

- Nakon ekonomskih promena i privatizacije tokom devedesetih i početkom 2000-ih godina, većina velikih tekstilnih kombinata je ugašena ili je značajno smanjila obim poslovanja. Danas su Vranje i posebno Novi Pazar među najvažnijim centrima tekstilne i odevne industrije u Srbij - navode u PKS.

Nekada se, podsećaju, proizvodio kompletan tekstilni asortiman – od prediva i tkanina do konfekcije, trikotaže i kućnog tekstila.

Danas je proizvodnja uglavnom usmerena na gotovu odeću, radnu i zaštitnu opremu, trikotažu i proizvodnju za inostrane modne brendove.

"Nekada je u sektoru poslovalo više od 100 velikih privrednih subjekata, sa više od 250.000 zaposlenih, dok danas u sektoru posluje oko 1.540, uglavnom malih ili sredjih preduzeća u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće sa nešto više od 49.800 zaposlenih. Promena strukture sektora rezultat je tranzicije, privatizacije i gašenja velikih državnih kombinata", navode u Komori.

Prema raspoloživim podacima, ističu u PKS - u Srbiji danas posluje oko 1.540 privrednih subjekata u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće. Većinu čine mala i srednja preduzeća, dok je broj velikih proizvođača znatno manji nego u periodu bivše Jugoslavije.

Vlasnička struktura sektora je, kako pokazuju podaci PKS, mešovita - pretežno dominiraju preduzeća u domaćem privatnom vlasništvu, dok su među najvećim poslodavcima prisutne i kompanije u stranom vlasništvu (najčešće iz Italije, Nemačke i Turske), koje su uglavnom orijentisane na izvoz.

- Tekstilna industrija Srbije danas je izrazito izvozno orijentisana. Veći deo proizvodnje namenjen je tržištima Evropske unije, pre svega kroz proizvodnju odeće i tekstilnih proizvoda za poznate međunarodne brendove, dok je manji deo proizvodnje namenjen domaćem tržištu - ukazuju u PKS.

U sektoru proizvodnje tekstila, odeće, kože i obuće zaposleno je nešto više od 49.800 radnika.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna plata u Srbiji u aprilu 2026. godine iznosila 121.805 dinara.

Plate u sektoru proizvodnje tekstila su niže od državnog proseka: 99.779 dinara iznosi prosečna plata za april mesec u proizvodnji tekstila, dok je u proizvodnji odeće prema ovom izveštaju RZS zarada još niža i iznosi 79.976 dinara u proseku.

Niža prosečna plata, kada je reč o prerađivačkoj industriji, prema podacima RZS, samo je još u oblasti prerade drveta i proizvoda od drveta, plute, slame i pruća (osim nameštaja), gde je aprilski prosek na nivou od svega 75.264 dinara.

S druge strane, među najplaćenijim radnicima prerađivačke industrije u Srbiji su oni koji rade u oblastima proizvodnje koksa i derivata nafte (231.773 dinara) i proizvodnje duvanskih proizvoda (223.507 dinara).

Tekstilna industrija u Srbiji danas se, prema navodima Privredne komore Srbije, suočava sa nekoliko ključnih izazova: nedostatkom kvalifikovane radne snage, rastom troškova rada i energenata, jakom konkurencijom proizvođača iz Azije, nedovoljnim ulaganjima u savremenu opremu i tehnologiju.

Pored toga, domaće kompanije moraju da se prilagode sve zahtevnijem regulatornom okviru Evropske unije kako bi zadržale konkurentnost na svom najvažnijem izvoznom tržištu.

- Posebno je značajna Uredba o ekodizajnu za održive proizvode (ESPR), koja uvodi nova pravila za plasiranje proizvoda na tržište EU, kao i Digitalni pasoš proizvoda (DPP), koji će za tekstilne proizvode postati obavezan krajem 2027. godine - ukazuju u PKS.

Njegova primena, kako ističu, zahteva da kompanije uspostave kvalitetne sisteme za prikupljanje i upravljanje podacima o proizvodima, sledljivosti, sastavu materijala i održivosti, "zbog čega je važno da sa pripremama počnu na vreme".

- Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS aktivno pruža podršku domaćim kompanijama u ovom procesu kroz organizaciju vebinara i praktičnih radionica, izradu vodiča za primenu novih EU propisa, kao i razvoj alata za samoprocenu spremnosti kompanija za implementaciju Digitalnog pasoša proizvoda - navode.

Cilj im je, kako kažu, da privredi omoguće da nove zahteve ne posmatra samo kao regulatornu obavezu, već i kao priliku za unapređenje konkurentnosti i bolje pozicioniranje na tržištu Evropske unije.

Rešavanje izazova sa kojima se tekstilni sektor u Srbiji suočava zahteva, kako navode u Komori - i veća ulaganja u automatizaciju i digitalizaciju proizvodnje, obrazovanje i obuku radne snage, razvoj domaćih brendova sa većom dodatom vrednošću, podsticanje inovacija i održive proizvodnje, kao i nastavak državnih programa podrške investicijama i izvozu.

- Na taj način domaća tekstilna industrija može uspešno odgovoriti na promene koje donosi evropsko tržište i dugoročno očuvati svoju konkurentnost - navode u PKS.

Centar za politike emancipacije u svom Istraživanju o uslovima rada u tekstilnoj industriji u Srbiji, objavljenom tokom 2025. godine, podseća da su razorni uticaj na privredu Srbije imali raspad Jugoslavije, privatizacija, ratovi i embargo UN.

- Ove promene bitno su uticale i na strukturu tekstilne industrije koja je od domaćih proizvoda visokog kvaliteta dobro pozicioniranih i na svetskom tržištu, postala u potpunosti zavisna od lohn porudžbina , visoko ranjiva i nisko profitabilna - navodi se u istraživanju.

Lohn proizvodnja ili "sistem spoljne prerade" (Outward Processing Trade, OPT) je carinski režim koji omogućava kompanijama iz jedne zemlje da pošalju sirovine ili poluproizvode u drugu zemlju radi daljeg prerađivanja ili dorade, a zatim da gotove proizvode vrate u matičnu zemlju ili izvezu na druga tržišta bez plaćanja carina na uvezeni deo proizvoda. Cilj sistema je smanjenje troškova proizvodnje, pojašnjava se u istraživanju.

- Strukturna transformacija tekstilog sektora počinje u periodu od 2000. do 2005. godine, kada je bruto dodata vrednost (BDV) sektora rapidno smanjena, za gotovo 50 odsto, u odnosu na već značajno umanjeni BDP iz 2000. godine. Ovaj period je u celom industrijskom sektoru, pa tako i u tekstilnom obeležen gašenjem radnih mesta i masovnim otpuštanjima - navode.

Revitalizacija sektora, kako ukazuju, počinje otvaranjem Srbije za direktne strane investicije 2002. godine, koji izjednačava prava i obaveze domaćih i stranih investitora u Srbiji, a "uz kombinaciju pravnog okvira i liberalizacije carinskog režima osigurava povlašćen status stranom kapitalu".

U periodu od 2019. do 2023. godine ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u industriji tekstila, kože i obuće iznosio je 179,4 miliona evra, a najveći priliv zabeležen je u 2021. godini (61,5 miliona evra).

Dolazak velikih modnih brendova u Srbiju pomognut je potpisivanjem povoljnih trgovinskih sporazuma sa Evropskom unijom, snižavanjem cene radne snage usled decenija ekonomskog sunovrata, relativno dobrim geostrateškim položajem Srbije (nearshoring) i, kako se dodaje - rastućim subvencijama koje ostaju glavna taktika privlačenja stranih investicija.

- U svojoj postsocijalističkoj fazi, tekstilna industrija u Srbiji postoji jedino u okviru lanaca snabdevanja velikih modnih kompanija, lišena je kreativnosti i svedena na radno intenzivno štancovanje po modelu, gde je jedino važno koliki broj komada će se proizvesti na dnevnom nivou - ukazuje CPE u ovom istraživanju.

Istraživanje se bavilo radnim pravima radnika u tekstilnoj industriji Srbije, radnim vremenom, zaradama, bezbednošću na radu...

U istraživanju su navedene i preporuke tekstilnim kompanijama, među kojima su i ove:

• Povećati osnovne zarade i omogućiti radnicima i radnicama platu za dostojanstven život;
• Omogućiti radnicima i radnicama pravo na ograničeno radno vreme i ako postoji kontunuirana potreba za prekovremenim radom, zaposliti dodatnu radnu snagu.

Preporuke Vladi Srbije išle su u pravcu povećanja minimalne cene rada, tako da plate mogu da zadovolje osnovne socijlane i egzistencijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, kao i omogućavanje usaglašavanja minimalne cene rada dva puta godišnje.

Privredna komora Srbije

Aha Mura prvi maj Pirot

HKPK Yumco a.d. Vranje

NITEX d.o.o. Niš

Leteks d.o.o. Leskovac

Beko konfekcija a.d. Beograd

Kluz Beograd

PKS

Centar za politike emnacipacije

Niteks

Jumko

Prvi maj Pirot

Leteks

Beko

Kluz

tekstilna industrija