Toplane u Srbiji prelaze na obnovljive izvore: U novoj fazi modernizacija u četiri grada

U razgovoru za RTS naveo je da se u okviru nove faze analiziraju Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, pre svega zbog dobrih potencijala za korišćenje drvne sečke.

- Druga faza praktično znači povećanje broja toplana koje prelaze sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije - rekao je Ilijevski.

Dodao je da druga faza donosi i novi iskorak kroz korišćenje solarne energije, pa, kako je naveo, Bor, Pirot i Beograd imaju potencijal da obnovljive izvore uključe i u sisteme daljinskog grejanja.

Govoreći o dosadašnjim energentima, Ilijevski je podsetio da su toplane uglavnom koristile mazut, ugalj i gas.

- Većina tih toplana koristila je jako zagađujuća fosilna goriva i ovo je, u stvari, taj cilj — da one sa takvih fosilnih goriva pređu na mnogo bolje i klimatski neutralnije energente - istakao je on.

Osvrćući se na rezultate prve faze projekta, koja je trajala od 2018. do 2024. godine, naveo je da su četiri toplane – u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku – prešle na drvnu biomasu. Prema njegovim rečima, time su značajno smanjene emisije štetnih gasova.

- Kada se pređe na drvnu biomasu, onda nema više sumpor-dioksida. Drvo ne sadrži sumpor. To je vrlo mala količina. I oni gasovi s efektom staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, takođe su smanjeni osamdeset, 90% - naglasio je Ilijevski.

Objasnio je da biomasa ne podrazumeva samo drvnu sečku, već i poljoprivredne ostatke, ostatke iz drvne industrije, biorazgradiv otpad, kao i ogrevno drvo. Govoreći o iskustvima Evropske unije, naveo je da biomasa ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije.

- Oko 55 do 60% energije iz obnovljivih izvora dobija se iz biomase - rekao je Ilijevski, dodajući da u tome prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.

Istakao je i da savremeni sistemi mogu istovremeno da proizvode toplotnu i električnu energiju, kao i da Evropska unija podržava razvoj fleksibilnih sistema grejanja koji kombinuju više izvora energije. Kao primer izdvojio je projekat solarno-termalne toplane u Novom Sadu.

- Investicija je negde oko 13 mil EUR i tu će Evropska unija takođe da dâ jedno 20% bespovratnih sredstava, ali to će biti stvarno fascinantni projekat u Srbiji - naveo je Ilijevski.

Dodao je da će u okviru tog projekta biti izgrađen rezervoar za skladištenje toplotne energije koji će, kako je rekao, biti najveći u Evropi.

Govoreći o napretku Srbije, ocenio je da su postavljeni dobri temelji, ali da ima prostora za dodatno unapređenje. Posebno je naglasio ekonomske koristi od prelaska na biomasu.

- Kada sa fosilnih goriva sa mazuta pređete na drvnu biomasu, praktično ne izvozite novac iz lokalne samouprave. Ona ostaje na lokalu, daje se šumovlasnicima za drvo, a onda oni opet plaćaju poreze lokalne tako da novac cirkuliše na lokalu - rekao je Ilijevski.

Kada je reč o energetskoj efikasnosti, ukazao je da je interesovanje donatora i finansijskih institucija veliko, ali da bi programe trebalo proširiti i na industriju i stambene zajednice kako bi se postigli veći efekti u uštedi energije.

Govoreći o evropskim ciljevima, Ilijevski je podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.

- Praktično plan, cilj Evropske unije je da bude klimatski neutralna - poručio je.

Naveo je i da su zbog toga evropske direktive sve ambicioznije, pa je cilj da javne zgrade do 2028. godine dostignu nulte emisije, a da se isti standard primeni na celokupan fond zgrada do 2030. godine. Ilijevski je zaključio da uspeh u dostizanju tih ciljeva zavisi od ekonomske snage svake države, ali i da je uloga Evropske unije da pomogne državama da sprovedu svoje planove u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.