Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Glamočić: Ovo je jedna od rodnijih godina, ali država nema mogućnost da administrativno određuje cenu berzanskih proizvoda
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/matthiasboeckel)
- Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom. Kiša ne pada svuda isto, nije ni isti kvalitet zemljišta. Imamo proizvođače koji ostvaruju prinose od deset, jedanaest ili dvanaest tona po hektaru, ali i one kod kojih je rod svega tri i po tone - istakao je Glamočić za RTS.
Prema njegovim rečima, Banat je ove godine među područjima koja su imala slabije prinose zbog manjka padavina, ali je ukupna slika povoljnija.
- Kada se sve sabere, ovo je jedna od rodnijih godina. Gruba procena je oko šest tona po hektaru, što je veoma dobar rezultat - rekao je ministar.
Govoreći o otkupnoj ceni pšenice, koja se trenutno kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu, Glamočić je rekao da država nema mogućnost da administrativno određuje cenu berzanskih proizvoda.
- Pšenica, kukuruz i ječam su berzanska roba. Njihovu cenu određuju globalna tržišta i veliki proizvođači poput Rusije, Ukrajine, zemalja Severne i Južne Amerike. Mi na to ne možemo da utičemo - rekao je ministar Glamočić.
Dodao je da proizvođači imaju mogućnost da robu skladište u silosima ukoliko procene da će cena kasnije biti povoljnija. Istakao je i da Srbija povećava udeo proizvoda sa dodatom vrednošću u izvozu.
- U poslednjih pet godina povećali smo izvoz prerađenih prehrambenih proizvoda sa 28 na 42%, što je veliki napredak. Nastavićemo da ulažemo u prehrambenu industriju, jer se tako dugoročno jača položaj proizvođača - rekao je Glamočić.
Jedna od najrodnijih sezona u proizvodnji voća
Ministar očekuje da će ovogodišnja proizvodnja voća biti među najboljima u poslednjih deset godina.
- Ne sećam se godine da su gotovo sve voćne vrste rodile ovako dobro, uključujući i kajsiju, koja često podbaci. I jabuka je u odličnoj kondiciji - rekao je Glamočić.
Kako je naveo, problem u godinama visokih prinosa nije nedostatak skladišnih kapaciteta, već velika ponuda koja neminovno utiče na pad cena.
- Ne može istovremeno da bude i rekordan rod i rekordno visoka cena. To jednostavno ne ide zajedno - rekao je ministar.
Ukazao je da bi deo viškova mogao da bude prerađen u džemove, sokove, rakiju i druge proizvode, uz podsećanje da država upravo za takve investicije obezbeđuje podsticaje.
Malina ostaje izazov
Govoreći o malini, Glamočić je rekao da ministarstvo održava kontinuiran dijalog sa proizvođačima i da je komunikacija bolja nego prethodnih godina.
- Malinari ne očekuju od države da određuje cenu, jer znaju da se ona formira na tržištu, ali očekuju uređene odnose i poštovanje pravila - kazao je ministar.
Dodao je da je otkupna cena trenutno između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je, prema njegovim rečima, među višim cenama u regionu.
- Naša malina jeste kvalitetnija i zato postiže višu cenu, ali ne možemo potpuno da se izdvojimo od tržišnih kretanja u svetu - rekao je Glamočić.
Najavio je nastavak podrške proizvođačima kroz subvencije za protivgradne mreže i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara.
Kontrola evidencije zasada
Govoreći o monitoringu zasada maline, ministar je rekao da su u pojedinim područjima utvrđena značajna odstupanja između prijavljenih i stvarnih površina. Pozvao je proizvođače da u narednim nedeljama sami ažuriraju podatke u Registru poljoprivrednih gazdinstava.
- Posle toga će inspekcije izlaziti na teren. Oni koji ne usklade podatke rizikuju prelazak u pasivan status i gubitak prava na podsticaje - upozorio je Glamočić.
Govoreći o učešću poljoprivrede u ekonomiji Srbije, Glamočić je rekao da njen relativni udeo opada zbog razvoja drugih privrednih grana, ali da proizvodnja nastavlja da raste.
- Srbija je jedna od retkih zemalja koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da imamo prehrambenu sigurnost i da možemo da obezbedimo dovoljno hrane za svoje stanovništvo - naveo je ministar.
Dodao je da će država nastaviti da ulaže u očuvanje sela, razvoj stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prehrambene industrije.
Klimatske promene najveći izazov
Na pitanje koliko je domaća poljoprivreda spremna za sve izraženije klimatske ekstreme, Glamočić je rekao da navodnjavanje nije univerzalno rešenje.
- Ljudi često misle da je zalivanje čarobni štapić, ali nije. Kod pojedinih kultura, poput kukuruza, ekstremno visoke temperature u vreme oplodnje mogu da nanesu štetu koju navodnjavanje ne može da spreči - rekao je ministar.
Glamočić je istakao da je nedavno zahlađenje došlo u pravom trenutku za kukuruz i izrazio očekivanje da bi i ta kultura mogla ostvariti dobar rod ove godine.
Potrebno više ulagati u preradu
Govoreći o dugoročnoj strategiji razvoja, Glamočić je rekao da je cilj postepeni prelazak sa direktnih podsticaja na investicije koje donose veću dodatnu vrednost.
- Najveći potencijal imaju voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo i prehrambena industrija. Želimo ulaganja u preradu, nove pogone i proizvode koji mogu da ostvare veću cenu na stranom tržištu - zaključio je Glamočić.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.