Bugarska dozvolila uvoz ruskih komponenti za Kozloduj

Veće ministara Bugarske zvanično je odobrilo novo izuzeće od sankcija Evropske unije, čime je državnoj nuklearnoj elektrani Kozloduj omogućeno da nastavi sa uvozom neophodnih komponenti, opreme i rezervnih delova iz Ruske Federacije.

Kako prenosi zvanična bugarska novinska agencija BTA, a dalje WNN, održavanje najvišeg nivoa tehničke i nuklearne bezbednosti, kao i neprekidna proizvodnja električne energije, predstavljaju apsolutni prioritet za državu. Budući da je ogroman deo sistema i opreme u Kozloduju ruskog porekla, redovne isporuke originalnih delova od strane projektanata i proizvođača ključna su garancija za bezbedan rad elektrane.

Koliko je ova zavisnost kritična na terenu pokazalo se i tokom protekle zime. Blok 6 je u tom periodu 2 puta bio isključivan sa mreže zbog tehničkih problema koji su direktno povezani sa poteškoćama u nabavci zamenskih delova od ruskog dobavljača usled režima sankcija i ova odluka Sofije ima za cilj da spreči ponavljanje takvih energetskih rizika u budućnosti.

Nuklearka Kozloduj, smeštena na severozapadu Bugarske na Dunavu, proizvodi oko 34% ukupne električne energije u zemlji. Elektrana trenutno upravlja sa 2 operativna bloka ruske proizvodnje tipa VVER-1000 (blokovi 5 i 6), koji su prošli kroz opsežne programe modernizacije i produženja životnog veka sa 30 na 60 godina. Inače, blok 5 je sinhronizovan na mrežu 1987. godine, a blok 6 1991. godine.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Evropska unija je uvela niz paketa sankcija Moskvi, ali je bugarska vlada sada ipak donela odluku da suspenduje primenu delova Uredbe Veća EU broj 833/2014. Ova odluka omogućava sklapanje i realizaciju javnih nabavki sa ruskim ugovornim stranama, a izuzeće će važiti tokom celog trajanja ugovora o isporuci.

Zapadni AP1000 reaktori tek posle 2035. godine

Iako je Bugarska primorana na privremene kompromise sa Moskvom radi održavanja tekuće bezbednosti, njena dugoročna strategija je potpuni raskid sa ruskom tehnologijom. Plan države predviđa izgradnju 2 nova bloka na lokaciji Kozloduj američke tehnologije AP1000 kompanije Westinghouse.

Prema zvaničnim rokovima, cilj je da prvi američki reaktor (blok 7) uđe u pogon 2035. godine, dok bi drugi (blok 8) trebalo da bude operativan 2037. godine. Ukupni kapacitet ova dva nova bloka iznosiće 2300 megavata, što će premašiti snagu od 1760 megavata koliko su imala 4 bloka koji su zatvoreni. Bugarska vlada je takođe naglasila da će joj do 2050. godine biti potrebni dodatni kapaciteti kako bi se u potpunosti zamenili postojeći ruski blokovi 5 i 6.


Dodaje da "valja imati u vidu i da postoji i druga strana ove priče – ona Ruska, odnosno i Rusija bi trebalo da pristane na to da Bugarskoj proda komponente o kojima je reč, što ne mora da bude i zagarantovano: Bugarska je prestala da kupuje gorivo od Rusije za Kozloduj još pre par godina i njen dugoročni plan je 'potpuni raskid sa ruskom tehnologijom', te je pitanje da li Rusija uopšte želi i treba da ima bilo kakvu odgovornost za bugarska nuklearna postrojenja".Portal podseča i da se relativno veliki broj zemalja Istočne Evrope se nalazi u posve sličnoj situaciji – baštini sovjetsku tehnologiju VVER reaktora ali kao svoj manifestni cilj ima odustajanje od ruske tehnologije: Češka, Slovačka i Ukrajina (Rumunija je svoju nuklearnu tehnologiju kupila od Kanade, pa se ne nju ovo zbog toga ne odnosi), te će, dodaje zanimljivo biti posmatrati šta će se dešavati u tim zemljama ukoliko se budu našle u sličnoj situaciji kao i Bugarska.

Veće ministara Bugarske

NE Kozloduj

sankcije Rusiji

komponente za nuklearnu elektranu