Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Turska planira prihode od pomorskih koridora - U veštački kanal ulaže 24 mlrd EUR
Komentari
Ilustracija (Foto: Desert Morocco Adventure/Unsplash)
Ormuski moreuz ponovo postaje stres-test za svetsku trgovinu: SAD su sada otvoreno upozorile Oman da se ne uključuje u moguće tranzitne takse za najvažniju naftnu rutu na svetu.
Iako nade u smirivanje konflikta između SAD i Irana snižavaju cenu nafte, upravo ta nervoza pokazuje koliko je Evropa i dalje zavisna od nekoliko pomorskih uskih grla.
Planirani veštački vodeni put treba da poveže Crno more sa Mramornim morem i omogući Ankari dugoročne prihode od tranzitnih taksi – po uzoru na Suecki kanal.
Sa kapacitetom do 160 brodova dnevno, kanal bi bio značajan dodatak Bosforu i mogao bi primetno uticati na globalne tokove trgovine.
Najvažnije tačke o kanalu Istanbul na prvi pogled: investicija vredna oko 24 mlrd EUR, prihodi od tranzitnih taksi ostvarivaće se kao kod Sueckog kanala, geopolitičke tenzije povećavaju potrebu za alternativnim rutama, jer novi modeli naplate mogu da poskupe globalnu trgovinu.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je još 2021. godine projekat nazvao istorijskim korakom. Doslovno je rekao:
- Danas otvaramo novo poglavlje u istoriji razvoja Turske. Kanal Istanbul vidimo kao projekat koji obezbeđuje budućnost Istanbula kako bismo garantovali bezbednost života i imovine na Bosforu.
Projekat je motivisan ne samo infrastrukturno, već i ekonomskom politikom.
Nove mogućnosti za Ankaru
Upravo ovde leži ključna razlika: prema međunarodnom pomorskom pravu, prolaz kroz prirodne moreuze kao što su Bosfor ili Ormuz je u osnovi besplatan.
Ilustracija (Foto: Unsplash/Chris Pagan)
Ekonomska održivost projekta je, međutim, sporna. Stručnjaci ukazuju da su očekivanja prihoda za kanal Istanbul znatno veća od današnjih prihoda na Bosforu.
Dok se tamo do sada naplaćuju samo relativno male takse za usluge, za novi kanal bi morale biti uvedene znatno veće tranzitne takse da bi se isplatio.
Da li su brodarske kompanije spremne da plate te dodatke, ostaje neizvesno – pogotovo jer se postojeća ruta i dalje može koristiti.
Dodatno, postoje značajne neizvesnosti u vezi sa vremenom izgradnje i troškovima.
Inženjeri smatraju da je realizacija znatno složenija nego što vlada prikazuje. Iskopavanje ogromnih količina zemlje, geološki izazovi i upravljanje podzemnim vodama mogu odložiti i poskupeti projekat.
Troškovi mnogo veći
Procene ukazuju da bi ukupni troškovi – uključujući infrastrukturu i prateće projekte – mogli višestruko premašiti prvobitno planiranu sumu.
Ekonomske posledice bi bile značajne: procene pokazuju da bi tranzitne takse u ovom regionu mogle godišnje da donesu 8 mlrd USD prihoda.
Istovremeno bi, međutim, porasli troškovi transporta, premije osiguranja i vreme isporuke.
Rezultat je strateško preuređivanje trgovačkih ruta. Već danas zaobilazni putevi produžavaju vreme transporta između Azije i Evrope i do dve nedelje.
Inicijative oko Gibraltarskog moreuza takođe pokazuju da države sve više traže alternative. Maroko i Španija su ponovo započeli razgovore o projektima oko moreuza.
Takmičenje za pomorske koridore postaje sve oštrije. Veštački vodeni putevi se sve više koriste kao geopolitičko i ekonomsko sredstvo. To ima dalekosežne posledice po cene, lance snabdevanja i stabilnost svetske trgovine.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.