U Srbiji radna nedelja po punoj satnici, dok mnoge zemlje Evrope petak ukidaju ili daju podsticaj zaposlenima

Duži radni dan ne znači i veći učinak

Komentarišući podatke Eurostata, Milica Malešević ocenila je da se na Balkanu i dalje često vrednuje broj sati provedenih na poslu, umesto rezultata koji zaposleni ostvaruju.

- Mi volimo da se dičimo tim radničkim majndsetom kako smo mi mnogo radili i kao da je to ključni kriterijum za procenu uspeha i rezultata. Onda ćete čuti i radnika kako komentariše: "A ovi direktori, oni uđu pa izađu", a zapravo svako je plaćen u skladu s time koliku odgovornost preuzima, a ne koliko je sati radio - rekla je Malešević.

Sličan stav izneo je i Nebojša Matić, ističući da se ne mogu svi poslovi meriti istim kriterijumima.

- Firme možete da vrednujete na dva načina. Ili ćemo da platimo vreme provedeno na poslu ili učinak. Evo, recimo da ste noćni čuvar. Kakav učinak možete da napravite? Vi morate da budete tamo tih osam sati. Ali, ako ste marketing čovek, programer ili kreativac, možete za pet minuta da napravite neku ideju koja se isplati ceo mesec - rekao je Matić.


Matić je objasnio da je uvođenje četvorodnevne radne nedelje u Mikroelektronici bio dug proces koji je podrazumevao ozbiljnu organizacionu transformaciju.

- Počeo sam ovim da se bavim pre sedam godina. Ako prvo odeljenje radi četiri godine, znači tri godine sam se pripremao. Nemoj ni da krećeš ako se nisi pripremio za nešto. Priprema je automatizacija i digitalizacija. Digitalizuj sve živo. Onda automatizuj sve živo - rekao je on.

Manje zaposlenih - veća proizvodnja

Prema njegovim rečima, rezultati promena vidljivi su u samoj proizvodnji.

- Nama je u proizvodnji bio 21 čovek. Sad ih je desetak. A naprave 30 % više za 20 % kraće vreme - rekao je Matić.

On je istakao i da je fluktuacija zaposlenih u kompaniji izuzetno niska, kako navodi - ispod 1%. Govoreći o organizaciji rada, dodao je da od prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju više nije bilo potrebe za radom vikendom.

Slobodan petak snažan motivator

Jedna od tema bila je i motivacija zaposlenih. Matić smatra da dodatni slobodan dan često ima veći efekat od povećanja zarade.

- Nikada vam motiv neće biti 200 EUR veća plata. Ali slobodan petak je strahovit motiv. Oni smišljaju neverovatne stvari - rekao je on.

Međutim, dodao je da je zaposlenima potrebno vreme da promene navike.

Generacija Z menja kulturu rada

Govoreći o promenama na tržištu rada, Malešević je istakla da nove generacije zaposlenih donose drugačija očekivanja.

- Generacija Z je sad uveliko na tržištu rada. U narednih nekoliko godina oni su 40 % radne snage. Oni bukvalno prevaspitavaju tržište. Ne pada im na pamet da trpe takve stvari - rekla je ona.

Dodala je da menadžeri moraju da menjaju pristup i da postanu mentori novim generacijama zaposlenih.

Fluktuacija zaposlenih skupa za kompanije

Malešević je upozorila da odlazak zaposlenih predstavlja značajan trošak za kompanije.

- Zamena jednog radnika košta jednu i po do dve i po njegove godišnje bruto plate - rekla je ona.

Produktivnost kroz dnevne rezultate

Matić smatra da je ključ uspeha u jasno definisanim procesima i merljivim rezultatima.

- Kad uradiš digitalizaciju, pa automatizaciju, sledeći korak je da uvedeš dnevni autput. Šta ti danas treba da uradiš? I ti ako uradiš to danas, tvoj nedeljni autput je uspeh. Tvoj mesečni autput je uspeh. Tvoj kvartalni autput je uspeh. Tvoj godišnji autput je uspeh - rekao je Matić.

MIKROE doo Beograd

Eurostat

Mikroelektronika

Nebojša Matić

Milica Malešević

skraćivanje radne nedelje