Isporučeni poslednji parogeneratori za tursku nuklearku Akuju

Dolaskom kompleta od četiri parogeneratora namenjenih za četvrti blok turske nuklearne elektrane Akuju, zvanično je kompletirana isporuka sve ključne opreme za reaktorske hale ovog energetskog megaprojekta, prenosi World Nuclear News.

Ovi parogeneratori, pojedinačne dužine oko 14 metara, prečnika četiri metra i težine 340 tona, proizvedeni su u fabrici Atommash u Volgodonsku, koja posluje u okviru mašinske divizije ruske državne korporacije Rosatom. A impozantna oprema je do gradilišta u južnoj turskoj provinciji Mersin prešla put od 3000 kilometara morskim putem. Zapadni parogeneratori se uobičajeno postavljaju u vertikalni položa, a u Sovjetskom Savezu i Rusiji, odnosno u svim VVER reaktorima kao što je onaj koji je instaliran u Akuju – oni su instalirani horizontalno.Sergej Buckih, generalni direktor kompanije Akkuyu Nuclear, istakao je da ova isporuka potvrđuje stabilnost i otpornost proizvodnih i logističkih lanaca projekta. Prema rečima direktora fabrike Atommash Maksima Židkova, moderne nuklearke ne donose samo milijarde kilovat-časova čiste energije, već podižu kvalitet obrazovanja, nauke i otvaraju radna mesta u sektorima od poljoprivrede do medicine.

Specifični model (koji će možda postati pravilo)

Akuju je prva nuklearna elektrana u Turskoj, a specifična je po tome što Rosatom gradi 4 reaktora tipa VVER-1200 po takozvanom BOO modelu (build-own-operate / izgradi-poseduj-upravljaj). To znači da ruska državna kompanija ostaje trajni vlasnik i operater elektrane, dok Turska kupuje proizvedenu struju po unapred ugovorenim tarifama.

Što se tiče hronologije, podsetimo samo na kratko: 2018. godine je izdata građevinska dozvola za prvi blok i započeti su radovi: 2020. su otpremljeni prvi parogeneratori za blok 1; u aprilu 2023 – nuklearno gorivo je zvanično isporučeno na lokaciju, čime je ona postala zvanično "nuklearni objekat". Prvi beton za četvrti blok izliven je u avgustu 2023. godine. Kada kompletna elektrana ukupne snage 4 800 megavata bude završena, očekuje se da će pokrivati oko 10% ukupnih potreba Turske za električnom energijom, a planirano je da blok 1 počne da isporučuje struju u turski energetski sistem tokom 2026. godine.

Planovi za Sinop, Trakiju i male reaktore

Uspešna realizacija projekta Akuju podstakla je Tursku da ubrza svoje dugoročne nuklearne planove. Ankara uveliko razvija projekat za drugu nuklearnu elektranu na lokacijama Sinop i u Trakiji sa Kinom i Kanadom.

Pored velikih elektrana, Turska aktivno razvija planove za implementaciju malih modularnih reaktora (SMR). Cilj države je da do 2050. godine kroz SMR tehnologiju integriše dodatnih 5 gigavata (odnosno 5000 megavata) kapaciteta, što bi u praksi značilo postavljanje ekvivalenta od najmanje velikog broja SMR jedinica.

Nuklearna perspektiva primećuje da model BOO (Build-Own-Operate), koji je primenjen na Akuju, predstavlja specifičan oblik geopolitičke i ekonomske simbioze: Turska dobija preko potrebnu baznu energiju (10% nacionalne potrošnje) i podizanje lokalne ljudske infrastrukture kroz transfer znanja i školovanje kadrova. Ali cena te naizgled ugodne pozicije je potencijalni dugoročni gubitak energetskog suvereniteta, jer strani partner – ko god da je on – trajno poseduje i upravlja energetskim gigantom od kojeg uveliko zavisi turski elektroenergetski sistem.Ankara potencijalno ima rešenje i svesna je opasnosti od stavljanja svih jaja u jednu korpu – pa zato pregovara sa Kinom, Južnom Korejom i Kanadom, a uporedo razvija ambiciozan plan za čak 16 malih modularnih reaktora (SMR) kroz koje želi da razvije sopstvenu, suverenu tehnološku bazu do 2050. godine.

Akkuyu Nuclear

Rosatom

NE Akuju

Atommash

četrvti blok nuklearke

parogeneratori

SMR reaktori