Više od milijardu evra za odmor van Srbije u prva tri meseca

Srbija na početku ove godine beleži rast dolazaka i noćenja turista, ali prihodi od turizma padaju dok potrošnja domaćih turista u inostranstvu raste, pa se deficit u razmeni turističkih usluga sa svetom produbljuje. Broj dolazaka turista od januara do aprila bio je veći za 7,8%, uz rast broja noćenja od 6,5%. Domaći su ostvarili 8,2% više dolazaka i 6,3% više noćenja, dok su strani imali 7,3% više dolazaka i 6,7% više noćenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Međutim, kada se pogledaju preliminarni podaci u bilansu turističkih usluga Narodne banke Srbije (NBS), jasno je da gosti troše manje nego u istom periodu prošle godine. Turisti koji su odmarali u Srbiji u prva tri meseca ove godine potrošili su 589 mil EUR, što je pad sa 626 mil EUR koliko je iznosila potrošnja u istom periodu godinu ranije. Za to su, pre svega, zaslužni rezultati u januaru i februaru koji su bili slabiji nego u prva dva meseca prošle godine, dok je potrošnja u martu bila znatno veća nego u istom mesecu prošle godine, tako da postoji mogućnost da se u nastavku godine ovaj trend preokrene.

Turisti su u januaru u Srbiji potrošili 202 mil EUR, u februaru 190 miliona, a u martu 197 miliona. Niža potrošnja zabeležena je iako zvanična statistika pokazuje da je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti prethodne došlo do rasta cena u restoranima i hotelima za 6,4%. Podaci RZS-a ukazuju da su generator rasta bile cene u restoranima i kafeima sa 7,9 odsto, dok su usluge smeštaja čak i minimalno pojeftinile za 0,2%. Ovo bi moglo da ukaže na to da turisti češće biraju apartmanski smeštaj i ishranu u sopstvenoj režiji, odnosno da češće koriste prenoćišta bez dodatnih usluga, ali i na to da je dodatna potrošnja smanjena.

Što se tiče potrošnje naših građana u inostranstvu, ona je za prva tri meseca premašila milijardu evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 883 mil EUR. Građani Srbije su u sva tri meseca ove godine trošili na putovanja van zemlje više nego prošle. Kako je priliv od turista u Srbiji bio niži, a potrošnja naših državljana u inostranstvu na turističke usluge veća, deficit se u prva tri meseca produbio sa prošlogodišnjih 257 na ovogodišnjih skoro pola milijarde, tačnije 452 mil EUR.

Dominantan odliv deviza dolazi preko privatnih turističkih putovanja u inostranstvo na koja su građani Srbije u prva tri meseca izdvojili 911 mil EUR, dok su u istom periodu prošle godine potrošili 767 mil EUR. Poslovni turizam van zemlje takođe je u ekspanziji, jer se u prvom kvartalu beleži potrošnja od 130 mil EUR, 13 miliona više nego prošle godine.

Ukoliko se potrošnja na putovanja u inostranstvo nastave ovim tempom, deficit u razmeni turističkih usluga Srbije sa svetom mogao bi u 2026. vrlo lako da premaši prošlogodišnji rekordan od 1,759 mlrd EUR.

Narodna banka Srbije zasada ne smatra da je reč o zabrinjavajućem trendu. Za Biznis.rs su posle objave rezultata za prva dva meseca ove godine kazali da je – iako je tokom januara i februara zabeležen veći neto odliv po osnovu turističkih usluga nego u istom periodu prethodne godine – u ovom momentu teško proceniti kako će izgledati cela godina, s obzirom na to da se navedeni podatak odnosi samo na dva meseca.

- Za 2027. godinu, imajući u vidu da je to godina održavanja međunarodne izložbe EXPO, očekujemo visok priliv stranih turista iz različitih krajeva sveta, pošto je do sada već 137 zemalja potvrdilo svoje učešće, i po tom osnovu značajan rast izvoza turističkih usluga, što će uticati i na povećanje suficita u razmeni usluga - navedeno je iz NBS.

Pored toga, kako su istakli, treba imati u vidu da na kretanja u turizmu utiču kako domaća, tako i dešavanja u međunarodnom okruženju, pa tako rast opšte neizvesnosti, značajniji rast inflacije ili bilo koji drugi eksterni šok i te kako mogu opredeliti kretanje i domaćeg i stranog turizma.

- Poslednjih nekoliko godina sa rastom globalne inflacije došlo je do rasta cena turističkih aranžmana koji su sačinjeni od cene prevoza, smeštaja i usluge na određenoj destinaciji, pa je po tom osnovu i uvoz turističkih usluga, vrednosno posmatrano, veći. Takođe, ne možemo zanemariti ni činjenicu da je povećan i životni standard i raspoloživ dohodak građana, što svakako ostavlja mogućnost za veća izdvajanja na turizam - ocenjuje srpska centralna banka.

Kada je reč o domaćem turizmu, on utiče na bruto domaći proizvod, ali ne i na platni bilans, koji posmatra tokove robe, usluga i finansijske tokove sa inostranstvom.

- Očekujemo rast turističkog prometa u odnosu na prethodnu godinu koja je bila slabija od uobičajene i kada je reč o domaćim turistima i stranim, a u prilog toj tvrdnji svedoče i podaci od početka ove godine, gde je broj dolazaka turista veći za 6,6 odsto, a broj noćenja za 5,6 odsto u februaru, pri čemu je u sličnoj meri povećan broj i domaćih i stranih turista (koji doprinose povećanju izvoza turističkih usluga) - navode iz NBS.

Posebno napominju da u okviru tekućeg računa platnog bilansa, kategorija koja se odnosi na razmenu usluga beleži suficit koji se za poslednjih deset godina u proseku kretao između dva i tri odsto BDP-a.

- Od početka 2026. godine suficit u razmeni usluga iznosio je 547 mil EUR, a pozitivan saldo očekujemo i na nivou cele 2026. godine, i to na sličnom nivou kao što se kretao i prethodnih godina - zaključuju iz NBS.