Nekretnine vođene podacima: od izdavanja do prediktivnog upravljanja imovinom

Na srpskom tržištu, prelazak sa reaktivnog na prediktivno upravljanje imovinom više nije stvar inovacije, već je pitanje opstanka na tržištu. U segmentu komercijalnih nekretnina, odnosno šoping centara i poslovnih zgrada, veštačka inteligencija i pametni sistemi u upravljanju objektima uveliko menjaju temelje donošenja odluka - od toga kome dati prostor, do procene smanjenja operativnih troškova i dugoročnog zadržavanja zakupaca.

Kako te promene izgledaju u praksi? Podaci o kretanju posetilaca u maloprodajnim objektima daju nam daleko precizniji uvid u kombinaciju zakupaca po pojedinačnom posetiocu nego što je to ikada ranije bilo moguće. Na ovaj način dobijamo bolji uvid u preferirani način kupovine, interesovanja i navike potrošača, što omogućava preciznije prilagođavanje ponude, optimizaciju rasporeda zakupaca i unapređenje celokupnog korisničkog iskustva. Dakle, odluke više ne donosimo na osnovu istorijskih kategorija i "osećaja tržišta" većna osnovu analiza gustine kretanja, vremena zadržavanja i stopa konverzije po zonama unutar objekta.

U segmentu poslovnih prostora, posebno u Beogradu, sve više dolazi do izražaja analiza stvarnog korišćenja prostora. Zakupci traže fleksibilnost koju im mi obezbeđujemo,preciznim merenjem i analizomnačina na koji se kvadratura zaista koristi, te optimizacijom rasporeda prostora, eliminacijom "mrtvih" zona i povećavanjem korisnosti zakupa po zaposlenom.

Sa druge strane, savremeni sistemi pametnog upravljanja objektima nam omogućavaju i kontinuirano praćenje potrošnje energije, kvaliteta vazduha i opterećenja instalacija. To nije samo operativni alat, već direktan ulaz u strategiju upravljanja imovinom koja se naslanja na strategiju održivosti – značajnom "partneru" u uspešnom poslovanju koje razmišlja o zelenijoj budućnosti . Na osnovu pomenutih podataka donosimo kapitalne investicione odluke sa jasno izračunatim povraćajem - bilo da je reč o zameni klimatizacionih sistema ili uvođenju pametne rasvete. Odličan primer je naš UŠĆE Shopping Center u kom smo, primenom LED rasvete, troškove za utrošenu energiju smanjili za 20% u odnosu na period pre prve sertifikacije 2014. godine. U trenutnim uslovima rasta cena energenata u Srbiji, ovo je jedna od ključnih tačaka očuvanja neto prihoda imovine, ali i već pomenutog održivog poslovanja od koga benefit oseća cela zajednica.

Kada je reč o zakupcima, podaci nam omogućavaju da pređemo sa standardnog odnosa zakupodavac–zakupac na model aktivnog upravljanja iskustvom korišćenja prostora. Praćenjem poslovnih performansi zakupaca i ponašanja korisnika, možemo na vreme uočiti rizike sa kojima se susrećemo, kako mi, tako i zakupci. To dalje vodi ka preventivnom reagovanju kroz korekciju uslova, premeštaj brenda unutar objekta ili ciljane aktivnosti podrške.

Na kompanijskom nivou, sve navedene podatke integrišemo u jedinstvene platforme koje povezuju zakup, operacije i finansije. U svakom trenutku imamo jasnu, ažuriranu sliku performansi celokupnog portfolija i odluke donosimo na osnovu projekcija, a ne prethodnog iskustva i razmišljanje vođeno željama. Kompanije i investitori koji ne budu pratili ove promene suočiće se sa sve izraženijim pritiskom na popunjenost i vrednost imovine, pri čemu već tržište pokazuje tendenciju sve brže polarizacije između modernih i tehnološki zastarelih objekata.