Srbija više nije "raj jeftine struje": Evo ko plaća manje od nas

Cena struje za domaćinstva u Srbiji već nekoliko godina zaredom, tačnije od energetske krize 2022. godine, više nije najniža u Evropi, a najnoviji podaci Eurostata pokazuju da to nije bio slučaj ni u drugoj polovini 2025. godine. Iako je i dalje pri dnu evropske lestvice, jeftiniju struju od Srbije za građane imaju Turska, Gruzija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Mađarska i Severna Makedonija.

Cena struje odnosi se na potrošnju od 2.500 do 4.999 kilovat-časova godišnje sa svim državnim nametima. Učestala povećanja cene električne energije od 2022. godine dovela su do toga da Srbija izgubi status zemlje sa najjeftinijom strujom.

Portal Danas je nedavno pisao da je u poslednjih deset godina cena struje u Srbiji porasla za više od 90%. U ostalim zemljama regiona, ali i šire, ovako snažan rast nije zabeležen. Najveće povećanje nakon Srbije imala je Rumunija, gde su cene struje porasle za 47,2%. Zanimljivo je da je u Crnoj Gori cena struje u istom periodu uglavnom stagnirala, dok je u Mađarskoj čak zabeležen pad od oko osam odsto.

Kada se cene struje uporede sa kupovnom moći stanovništva, položaj Srbije je nepovoljniji. Posmatrano kroz PPS (Purchasing Power Standard), odnosno standard kupovne moći, jeftiniju struju od Srbije imaju Malta, Mađarska, Norveška, Bosna i Hercegovina, Turska, Crna Gora i Finska.

Zanimljivo je da se odmah iznad Srbije nalazi Luksemburg, iako su prosečne plate u toj zemlji četiri do pet puta veće nego u Srbiji. To znači da građani Srbije za račune za struju izdvajaju veći deo svojih prihoda, zbog čega im ostaje manje novca za druge životne potrebe.

Cena struje u Srbiji je u drugoj polovini 2025. godine dodatno povećana za 6,6%. Istovremeno je snižena i granica za ulazak u crvenu zonu potrošnje, sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova, zbog čega statistika beleži međugodišnji rast cena struje za domaćinstva od 9,6 odsto.

Jedan od ključnih razloga za ovakav rast, na koji često ukazuju energetski stručnjaci, jeste činjenica da Srbija više ne može u potpunosti da zadovolji svoje energetske potrebe iz domaće proizvodnje. Dugogodišnje nedovoljno ulaganje u modernizaciju i izgradnju novih energetskih kapaciteta sada dolazi na naplatu.

Nedostatak novih nalazišta uglja, kao i sve češće suše koje smanjuju proizvodnju hidroelektrana, dovode do manje proizvodnje električne energije iz domaćih izvora. Zbog toga je Srbija prinuđena da deo električne energije uvozi po znatno višim cenama, što se direktno odražava na račune građana i privrede.

Struja za privredu takođe je poskupela u odnosu na period pre 2022. godine i, prema podacima Eurostata za drugu polovinu 2025. godine, Srbija se sada nalazi na sredini evropske lestvice po cenama za industriju. Jeftiniju struju za privredu od Srbije imaju Finska, Gruzija, Norveška, Crna Gora, Turska, Švedska, Bosna i Hercegovina, Malta, Severna Makedonija, Španija, Portugal, Letonija, Bugarska, Estonija i Hrvatska.

Strane kompanije su od prošle godine počele da se sve češće povlače iz Srbije, navodeći kao razloge porast troškova poslovanja, minimalne zarade, kao i rast cena struje i gasa.

Ovi podaci Eurostata pokazuju da Srbija po cenama električne energije za privredu više nije konkurentna, ne samo u regionu, već i šire u Evropi.